Uskoro klikom do elektronske čitulje

U prethodne tri godine, zbog pandemije, mnogi nisu mogli na dostojanstven način da se oproste od preminulih, da obiđu grobove najmilijih, brinu o njima, polože cveće, zapale sveću… Zbog toga je Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge” odnedavno uvelo onlajn način plaćanja naknada za zakup i održavanje grobnih mesta, naručivanje cvetnih aranžmana, kontrolu uplata za grobna mesta... Ali, kako kaže Vladan Đukić, v. d. direktora ovog preduzeća, to je samo početak.

– Radi se o još nekoliko projekata digitalizacije usluga, a jedan od njih je veb-portal za objavljivanje elektronskih čitulja. On će sadržati i lokaciju svakog grobnog mesta kako bi se ljudi lakše snašli. Veb-portal E-čitulja će omogućiti građanima i da na mejl dobiju link koji mogu da podele (SMS, mejl, Viber, Fejsbuk...) i na taj način obaveste rođake i prijatelje o gubitku najmilijih – kaže Đukić.

Radi se i na povezivanju sa pogrebnim preduzećima u lokalnim samoupravama širom Srbije, kako bi se e-čitulje objavljivale na najposećenijim medijskim portalima.

– Započeli smo i vrlo važan projekat mapiranja svih grobnih mesta na grobljima u našoj nadležnosti, unapređenje baza podataka i izradu aplikacije koja će omogućiti građanima lakše pronalaženje grobnih mesta, ali i naručivanje i polaganje cveća i paljenje sveća u njihovo ime, kao i ugovaranje ostalih usluga. Da bi ljudi bili sigurni da je, recimo, cveće položeno ili zapaljena sveća, taj čin će biti fotografisan i fotografija prosleđena naručiocu. To će mnogo značiti našim ljudima ovde, a posebno u dijaspori – ističe Đukić.

Zbog poznatih okolnosti u prethodne dve godine, povećan je i broj sahrana i kremacija. Prošle godine obavljeno je 18.182 ukopa i kremacije, a u toku 2020 – 15.335. Od deset najvećih prestoničkih grobalja, Lešće, Orlovača, Nova Bežanija i Zbeg imaju status „otvorenih”, gde se sahrane mogu obavljati u nova grobna mesta. Na preostalih šest „zatvorenih” grobalja (Novo groblje, Topčider, Zemunsko, Centralno, Banjičko i groblje Stara Bežanija), sahrane se obavljaju u postojeća grobna mesta i grobnice. U gradu postoji još oko 180 grobalja o kojima se staraju lokalne samouprave. Ipak, gledajući na smrtnost, postavlja se pitanje da li na našim grobljima ima dovoljno mesta za sahranjivanje.

– Sa ovim problemom suočava se većina svetskih metropola, posebno od pojave virusa korona. Beograd je i pre nekoliko godina planirao izgradnju nekoliko počivališta da bi se u godinama koje dolaze omogućilo uredno sahranjivanje. Predviđena je izgradnja četiri groblja: Lešće 2, Bežanija 2, u Kaluđerici i Batajnici. Neka su u fazi projektovanja, a za neka se prikuplja projektna dokumentacija. Za groblje u Kaluđerici izgrađeni su pristupni put i parking, a u toku je dobijanje lokacijskih uslova. Očekuje se da će izgradnja ovog groblja početi u drugoj polovini ove godine – rekao je Đukić koji je na mesto v. d. direktora „Pogrebnih usluga” došao u oktobru. Pre toga je, između ostalog, bio jedan od pomoćnika gradonačelnika, odbornik u Skupštini grada i Novom Beogradu, u Ministarstvu odbrane i Ratnom vazduhoplovstvu u supersoničnoj avijaciji... Jedan je od malobrojnih koji iza sebe imaju godine letenja na MiG-u 21 i 15 generacija pilota koje je obučio letenju.

Održavanje spomenika isključiva obaveza korisnika

Nedavno se pojavio snimak na kome se vidi da su pojedini nadgrobni spomenici na Novom groblju polomljeni usled krađe.
– Sva naša groblja imaju stalne terenske kontrolore. Ona se zatvaraju u 19 časova, odnosno u 18 od 1. oktobra do 31. marta, čuvari na kapijama su 24 časa, a uveden je i video-nadzor na svim grobljima shodno tehničkim mogućnostima. Pojačana je i kontrola radnika službi obezbeđenja da bi se broj krađa smanjio na najmanju moguću meru – kaže Vladan Đukić.

Briga o stabilnosti i bezbednosti nadgrobnih obeležja je, ističe, značajna, posebno na starijim grobljima (Novo, Centralno, Topčidersko i Zemunsko).

– U prethodnih desetak godina znatno se tehnički napredovalo u rešavanju problema nestabilnih i nebezbednih spomenika. Sada se koriste šipovi, koji obezbeđuju njihovu dugotrajnu stabilizaciju. Organizovali smo i niz akcija u kojima smo pozivali korisnike na zajedničko učešće u rešavanju problema oko sanacija nadgrobnih obeležja. Odziv je, nažalost, bio između 10 do 15 odsto. S obzirom na propise, jedino što naše preduzeće može da učini u slučaju nestabilnih spomenika koji ugrožavaju kako susedne spomenike tako i posetioce jeste da položi nebezbedna nadgrobna obeležja i o tome pismeno obavesti korisnika – rekao je Đukić.Naknada od 1.000 do 6.000 dinara

Naknada za uređenje i održavanje groblja na godišnjem nivou iznosi od oko 1.000 do oko 6.000 dinara, u zavisnosti od vrste grobnog mesta, i uključuje: opremanje prostora za sahranjivanje, uređivanje, opremanje i održavanje objekata i uređaja na groblju koji služe za obavljanje pogrebne usluge (krematorijum, kapele, čuvarske kućice…), održavanje zelenila, puteva i staza unutar groblja, rasvete, čistoće i reda na groblju, uklanjanje snega i leda, a ne održavanje pojedinačnih grobnih mesta i nadgrobnih obeležja, što je isključiva obaveza korisnika.