Suša jača od vikinga

Godinama su istraživači pokušavali da otkriju zbog čega su vikinzi napustili svoje naselje u južnom delu Grenlanda u kojem su obitavali stotinama godina. Nordijski ratnici su osnovali Istočno naselje na jugu Grenlanda oko 985. godine. Tu je živelo oko 2.000 vikinga koji su da bi proširili svoje domove krčili žbunje, ali su i sadili travu kako bi njihova stoka imala hranu. Veruje se da su odatle otišli početkom 15. veka, a stručnjaci su godinama verovali da je razlog njihovog odlaska takozvano malo ledeno doba, period od nekoliko stotina godina u kojem su vladale izuzetno niske temperature.

Najnovija istraživanja, objavljena nedavno u naučnom časopisu „Science Advances” pokazala su da je mini ledeno doba u stvari učinilo poljoprivredu neodrživom u ovom delu Grenlanda i da je razlog zašto su vikinzi otišli – suša. Do sada nije bilo stvarnih dokaza za ovu teoriju, ali su stručnjaci u istraživačkom timu prikupili potrebne podatke i to na prostoru većem od 1.000 kilometara i na nadmorskoj visini višoj od 2.000 metara.

„Pre našeg istraživanja nije bilo podataka sa lokacije vikinškog naselja, i to je bio problem. Mi smo želeli da proučimo kako je klima varirala u blizini samih nordijskih farmi”, rekao je koautor studije Rejmond Bredli, profesor geonauka na Univerzitetu Masačusets Amherst.

Tri godine tim istraživača je prikupljao podatke iz uzoraka sedimenta kako bi dao projekciju klimatskih promena u blizini vikinških naselja u vreme kada su oni živeli u ovim predelima.

„Utvrdili smo da se temperatura nije bitno menjala tokom vekova u kojima su vikinzi živeli u naseljima na Grenlandu, ali otkrili smo da je klima postajala sve suvlja”, rekao je profesor Bojeng Džao, jedan od učesnika istraživanja.

Najnovija ispitivanja pokazala su da je suša dostigla svoj vrhunac oko 1.500 godine, ali i da je bitno uticala na rast trave, koja je bila ključni izvor hrane za stoku kako bi preživela zimu.

Nordijski doseljenici su imali iskustva u bavljenju poljoprivredom i uzgoju stoke u drugim sredinama, poput Islanda i Norveške, a farmeri bi tokom zime držali životinje u toplim šupama zajedno sa uskladištenom stočnom hranom koja se sastojala od sušene trave. Do proleća bi, međutim, stoka bila toliko slaba da nije mogla da se kreće, pa su je vikinzi nosili na pašnjake kada bi se sneg i led otopili, piše Si-En-En. Međutim, kako je suša postajala sve jača, pašnjaci su ostajali bez trave i bilo je sve manje stoke. Vikinzi su vremenom menjali način ishrane i sve više se bavili ribolovom, ali uslovi na Grenlandu su bili isuviše teški za uspeh na ovom polju.

I danas su suše u letnjim mesecima česte u južnom delu Grenlanda, pa farmeri uvoze hranu za stoku. Autori studije su izrazili nadu da će njihovo istraživanje doprineti razumevanju načina života vikinga, ali i pomoći u saznanjima kako klima i životna sredina utiču na sve nas.