Zašto su Ukrajinci „idealni migranti"

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – U Hrvatsku je iz Ukrajine, prema poslednjim podacima, izbeglo oko 11.000 ljudi, ali se ovi brojevi menjaju iz dana u dan. Država je preduzela vrlo konkretne mere da ih zbrine i olakša im integraciju u hrvatsko društvo. Prateći prvi put donetu odluku Evropske unije da omogući privremenu zaštitu izbeglicama, i hrvatska vlada je 7. marta donela Odluku o uvođenju privremene zaštite u Hrvatskoj za raseljene osobe iz Ukrajine. Na taj način žele da, kako je rečeno u vladi, omoguće ne samo smeštaj već i zdravstvenu zaštitu i uključivanje ovih ljudi na tržište rada, a dece u predškolski i školski sistem. Ukratko, dostojanstven život u novoj zemlji.

Još se ne zna precizno koliko je ljudi u Hrvatskoj samo u tranzitu, a koliko će njih ostati, ali su zvaničnici saopštili da je u ovom trenutku država spremna da prihvatiti oko 20.000 ljudi. Dakle, gotovo dvostruko više u odnosu na trenutni broj. Zasad postoje tri prihvatna centra, u kojima su Ukrajinci smešteni do 48 sati, dok ne obave papirologiju, zdravstveni pregled i sve drugo što je neophodno. Onda se upućuju ili u privatni smeštaj ili u neki od 33 kolektivna centra koja se nalaze na teritoriji čitave Hrvatske – od Istre, Brača, Nove Gradiške, Vukovara...

Nisu, kao što je to bio slučaj s prošlim izbegličkim talasom, koncentrisani samo u jednom ili u dva grada. Uz to, država plaća smeštaj i režije izbeglicama u privatnim stanovima. Vlasnicima koji svoje nekretnine ustupe za smeštaj izbeglica isplaćivaće se naknada od oko 3.600 kuna mesečno (oko 475 evra). Sve su ovo vrlo konkretni potezi usmereni na pomoć izbeglicama iz Ukrajine, ali i koraci koji ranije nisu bili preduzimani kada su neke druge izbeglice dolazile u ovu zemlju.

„Imamo sreće da nismo država na granici, nego ljudi praktično ’kaplju’. Oni svi dolaze u privatnom aranžmanu, bilo preko nevladinih organizacija koje organizuju prevoz, bilo samostalno. U tom smislu ovaj prvi prihvat funkcioniše dobro jer nije veliki pritisak”, ocenjuje u razgovoru za „Politiku” Ivan Blažević, direktor Fondacije „Solidarna”, koja je uz MUP, Civilnu zaštitu, Crveni krst, UNHCR i nevladine organizacije član nacionalne koordinacije za uključivanje izbeglica u društvo.

Fondacija „Solidarna” jedno je od najaktivnijih udruženja koje brine o konkretnim potrebama izbeglica. Od učenja jezika, pružanja podrške prilikom zapošljavanja, prekvalifikacija, dokvalifikacija, pružanja psihološke pomoći, pomoći pri plaćanju kirije za iznajmljeni smeštaj... Osnovali su i zaseban fond za humanitarnu pomoć, u okviru kojeg je za prvih 10 dana prikupljeno oko 30.000 evra.

Uz veliku brigu i solidarnost koju su pokazali građani Hrvatske u pružanju pomoći izbeglicama iz Ukrajine, administrativne peripetije i dalje u velikoj meri komplikuju njihovu integraciju u društvo.

„Najveći problem će biti kod zapošljavanja jer nemamo jasnu i jednostavnu proceduru za priznanje kvalifikacija ili nostrifikaciju diploma. Imamo, recimo, jednog hirurga koji je smešten u Karlobagu. Oko 60 kilometara dalje, u Gospiću, nedostaje doktora, ali ne može se čoveku dati da radi na osnovu slike u belom mantilu. Moramo smisliti proces da se diploma prizna. Italija je nakon 2015. godine osmislila jednostavan model testiranja znanja, pa imamo priliku da vidimo njihov primer. Ali to se mora brzo raditi jer u prvom talasu dolaze ljudi koji imaju više novca. Sirotinja dolazi poslednja. A i oni koji imaju nešto para uskoro će ih potrošiti”, kaže Blažević.

Bez obzira na veliki broj kolektivnih centara, rasprostranjenih na teritoriji čitave države, trenutno se više od 80 odsto izbeglica nalazi u nekoj vrsti privatnog smeštaja.

„Ljudi idu tamo gde već imaju već neku familiju ili poznanike. U Hrvatskoj postoji i ukrajinska zajednica, ljudi, pogotovo oni imućniji, imali su i neke nekretnine na moru, neke svoje biznise”, objašnjava Blažević.

Sve to nije bio slučaj u prošlom izbegličkom talasu koji je obuhvatio i prostor Hrvatske. Izbeglička ruta se znatno razlikovala za izbeglice koje su dolazile iz Sirije, Avganistana, Iraka, Jemena… Međutim, razlike u pristupu izbeglicama iz Ukrajine i Sirije više su nego evidentne. Naš sagovornik ocenjuje da je jedan od razloga prvenstveno strah.

„Ljudi osećaju da im je ovaj rat pred vratima i boje se da će se preliti na sve nas. Druga stvar, osećamo se bližim Ukrajincima prvenstveno zbog boje kože i vere. Pored toga, upisuje se i nekakva nacionalna mitologija, pa se Ukrajinci upoređuju s Hrvatima, a Rusi sa Srbima. Primećujem da se dosta ljudi u Hrvatskoj zaista retraumatizuje, vraćaju im se stvari iz poslednjeg rata kod nas. A to do sada nije bio slučaj”, zaključuje direktor Fondacije „Solidarna”.

Politički analitičar Žarko Puhovski smatra da se o dvostrukim standardima kad je u pitanju prihvat izbeglica još ne govori mnogo jer je Hrvatska i dalje „u euforiji podrške napadnutoj Ukrajini”.

„To nije toliko hrvatski problem koliko, pre svega, za Mađarsku, Poljsku i baltičke države, koje su se radikalno suprotstavljale svakoj integraciji, uopšte prihvatanju, a kamoli integraciji izbeglica pre nekoliko godina, a sada su u prvim redovima podrške izbeglicama iz Ukrajine. To pokazuje da je, nažalost, barem delom u pravu Viktor Orban kad govori o hrišćanskim elementima evropske prošlosti i sadašnjosti, koje sadašnje vlasti, kako on to kaže, smatraju nedovoljno važnima. Naglašavam – nažalost jer očito da ti talasi dugog trajanja, kako su rekli stari istoričari, i dalje deluju, da se i dalje ’inoverci’ ređe prihvataju nego oni koji su makar i približno naše vere, a to znači hrišćanske, ili su barem naše rase. Očito da Evropa i dalje ima taj problem”, kaže Puhovski za „Politiku”.

Rezultati prošlogodišnjeg popisa stanovništva pokazali su da je Hrvatsku zadesio tzv. demografski slom. Mnogi u ovoj novonastaloj situaciji vide i mogućnost da se demografska slika Hrvatske na svojevrstan način popravi. Malo ko se usuđuje da to otvoreno i kaže, poput recimo demografa Stjepana Šterca, koji je nedavno izjavio da su „Ukrajinci idealni migranti za razvijeni evropski svet, ali i za samu Hrvatsku”.

„Hrvatska je doživela šok otkrićem koliko nas ’malo ima’. U tom očaju zbog depopulacije sigurno da će se osvešćeno raditi na nadomeštanju dosadašnjeg stanovništva koje je otišlo i verovatno se neće vraćati stanovništvom koje bi došlo iz Ukrajine”, smatra Puhovski.

On kaže i da treba da budemo srećni što se barem sada pomaže ovim izbeglicama, ali to samo pokazuje koliko je neprijatno uporediti sadašnje ponašanje sa onim što se događalo pre pet-šest godina i koliko još posla imaju pred sobom oni koji zaista žele da od Evrope naprave pristojnu zajednicu država koja nije samo formalno postimperijalistička nego i zaista zastupa neke nove vrednosti.