U Skupštini Srbije 31 stranka i pokret

U novom sazivu Narodne skupštine Srbije naći će se predstavnici 11 izbornih lista, prema preliminarnim rezultatima izbora Republičke izborne komisije. Poslanike će, međutim, imati 31 stranka i pokret, što nije rekordan broj, bivalo je i više od 40, ali je, svakako, jedan od „šarolikijih” saziva. Ukoliko svi koji to mogu, budu formirali svoje poslaničke klubove, biće ih najmanje 16. Ovi podaci, s obzirom na neka ranija iskustva, pokazuju da će najvažnije kadrovsko pitanje biti izbor predsednika parlamenta, od kojeg umnogome zavisi atmosfera u kojoj će se raditi a ona, ukoliko je loša, ume poprilično da oteža rad.

Lista „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” osvojila je 120 mandata, koje deli devet stranaka. Srpska napredna stranka, zajedno sa nestranačkim kandidatima, ima 98 poslanika, SDPS Rasima Ljajića sedam,  PUPS Milana Krkobabića šest,  PSS–BK Bogoljuba Karića tri, po dva imaju SPO Vuka Draškovića, SNP Nenada Popovića i PS Aleksandra Vulina, a po jedan NSS Marijana Rističevića i USS Milije Miletića. Sigurno je da će svoje poslaničke klubove imati SNS, SDPS i PUPS.

Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM–VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga”, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Vlaška stranka) osvojila je 37 mandata. Od toga SSP Dragana Đilasa ima 16 mandata, ali su na kvoti SSP-a  PZP Janka Veselinovića,  USS „Sloga” Željka Veselinovića, Pokret „Otadžbina” Slaviše Ristića i PSG Pavla Grbovića. Narodna stranka Vuka Jeremića ima 11 poslanika, a Demokratska stranka 10. Sa ove liste biće, najverovatnije, formirana najmanje tri poslanička kluba.

Lista „Ivica Dačić – premijer Srbije” osvojila je 32 mandata, od toga SPS ima 24 poslanika, Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme sedam i Zeleni Srbije Ivana Karića jednog. SPS i JS, koji godinama nastupaju zajedno na izborima, uvek imaju posebne poslaničke klubove, pa će tako i sada formirati dva kluba. Lista „Grupa građana Moramo –Akcija – Ekološki ustanak – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović”, osvojila je 12 mandata, svoje predstavnike imaju jedna stranka i dva pokreta, a ukoliko budu želeli, mogu da formiraju dva poslanička kluba. Listi „Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju –Srpska koalicija NADA – Nacionalna demokratska alternativa –Demokratska stranka Srbije – Za kraljevinu Srbiju (Monarhisti) –Vojislav Mihailović” pripalo je 15 mandata, od toga po sedam poslanika imaće DSS i Monarhisti, a jednog BGS generala Božidara Delića. DSS i Monarhisti, ukoliko tako odluče, mogu da formiraju posebne poslaničke klubove.

Lista „Koalicija: Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS –Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije”, imaće 10 mandata, a Dveri i POKS bi mogli, ukoliko odluče, da formiraju posebne klubove. Lista „Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka ’Zavetnici’” osvojila je samostalno 10 mandata i njen poslanički klub biće brojniji od mnogih drugih. Savez vojvođanskih Mađara imaće šest mandata i dovoljno poslanika za formiranje svog poslaničkog kluba. Lista „Stranka pravde i pomirenja – muftijin amanet” osvojila je tri mandata, a po dva mandata osvojili su Zajedno za Vojvodinu i SDAS Sulejmana Ugljanina i nijedna od njih samostalno nema dovoljan broj poslanika za poslanički klub.

Za formiranje poslaničkog kluba potrebno je najmanje pet poslanika, a on je za svaku stranku važan, jer joj daje razne pogodnosti. Onaj ko ima svoju poslaničku grupu, u skladu sa njenom snagom, ima pravo na mesta u skupštinskim odborima, a, pored toga, vreme za diskusiju se raspoređuje među poslaničkim grupama, što svakoj stranci omogućava da promoviše svoje programe i ideje. Osim toga, poslaničke grupe dobijaju priliku da postavljaju poslanička pitanja utorkom i četvrtkom na početku sednice, ali i u danu za postavljanje pitanja članovima vlade, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, ukoliko je u toku sednica parlamenta.

Samostalni poslanici ne mogu da postavljaju pitanja utorkom i četvrtkom, a u danu za postavljanje pitanja članovima vlade, ukoliko ih ima više, mogu da se dogovore ko će dobiti priliku da pita, ili da pokušaju da jedni druge preteknu prilikom prijavljivanja. Za njih važi i vrlo ograničen prostor za učešće u diskusiji na plenarnim sednicama, svega pet minuta, oni ne mogu da budu članovi odbora, ali, kao i svi drugi poslanici mogu da prisustvuju sednicama i da učestvuju u raspravi. Zbog toga je, između ostalog, svakoj stranci važan poslanički klub. Ukoliko svi koji to budu mogli, formiraju poslaničke klubove, biće dostignut rekord od 16, koliko ih je bilo u sazivu iz 2016. godine.