Konstitutivna sednica Skupštine grada tek u junu

Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine grada Beograda najranije bi mogla da bude održana početkom juna, nezvanično su nam potvrdili akteri uključeni u postizborni proces. Kako su pojasnili, teško je verovati da će ona biti zakazana pre toga kada se u obzir uzmu sve radnje koje slede posle proglašenja preliminarnih rezultata beogradskih izbora.

– Rokovi su takvi da oduzimaju dosta vremena pre proglašenja konačnih rezultata. Prvo sledi rok za žalbe, pa odgovor na njih, a onda su mogući dodatni prigovori. Na sve to treba dodati i izvesno ponavljanje izbora na određenim biračkim mestima, što će oduzeti dodatnih desetak dana od njihovog organizovanja do samog održavanja. I tek onda posle svih tih procedura i koraka moći će da budu proglašeni konačni rezultati – nezvanično nam je pojašnjeno.

Kada konačno budu proglašeni zvanični rezultati, odnosno kada napokon bude doneta odluka o dodeli mandata, što se ne očekuje pre maja, sledi zakazivanje prve sednice novog saziva Skupštine. Konstitutivnu sednicu Skupštine grada, kako kažu zvanična akta, saziva predsednik iz prethodnog saziva (u ovom slučaju socijalista Nikola Nikodijević) u roku od 10 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata.

Konstitutivnoj sednici, do izbora predsednika parlamenta, predsedava najstariji prisutni kandidat za odbornika kojem je dodeljen mandat. U radu mu pomaže po jedan kandidat za odbornika sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata.

Ime kandidata za predsednika, koji će Skupštinu voditi u naredne četiri godine, kako kažu akta, predlaže najmanje trećina odbornika, u slučaju beogradskog parlamenta to je 37 njih. Na istoj sednici biraju se i zamenik predsednika Skupštine, sekretar parlamenta i njegov zamenik. Kada je reč o sekretaru, jedno od osnovnih pravila i uslova je da mora da bude diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom i radnim iskustvom.
Jedan od prvih poslova na konstitutivnoj sednici trebalo bi da bude i izbor verifikacione komisije koja ima zadatak da potvrdi mandate novoizabranih 110 odbornika. Ono što mnogi ne znaju jeste da, iako se odbornici biraju prema redosledu sa izborne liste, slika u parlamentu uopšte ne mora da bude identična situaciji sa liste. To znači da ne mora, ako to bude i konačna raspodela mandata, u Skupštinu da uđe baš svih prvih 48 imena sa liste SNS-a (naprednjaci su prema trenutnoj situaciji osvojili upravo toliko mandata). Razloga za to je više, i kada je reč o ovoj i kada je reč o drugim listama. Jedan od osnovnih je što su, po nepisanom pravilu, pojedina imena sa lista viđena za druge funkcije, a ne za odbornike. Takođe po nepisanom pravilu, posle svakih izbora deo imena sa svake liste, pre svega nepolitičke ličnosti koje su se na njoj našle da bi uticale na njenu zvučnost, „iz ličnih razloga” brzo podnose ostavku na odborničko mesto. Zato se lako može desiti da u Skupštinu kao odbornik uđe neko ko je dvadesetak mesta ispod prvobitne postizborne „crte” za ulazak u parlament. Neskladu u odnosu na izbornu listu po tradiciji će doprineti i izbor gradonačelnika i njegovog zamenika jer se oni biraju upravo sa liste odbornika. Ovaj dvojac, kao i gradski većnici (koji ne moraju da budu odbornici), mora da bude izabran mesec dana od konstituisanja Skupštine. Trenutne projekcije kažu da se izbor vrha gradske vlasti neće desiti pre kraja juna ili početka jula.

Na Novom Beogradu Ujedinjeni i Moramo bolji od SNS-a i SPS-a

U nedelji za nama izbori nisu održavani na nivou gradskih opština jer će one na birališta tek za oko dve godine. Ali glasanje u pojedinim prestoničkim opštinama, kada je reč o gradskim izborima, donosi interesantne pokazatelje. Kako je na tviter nalogu saopštio novobeogradski odbor Demokratske stranke, u ovoj opštini na gradskim izborima liste Ujedinjeni za pobedu Beograda i Moramo zajedno su dobile više glasova od lista vladajućih SNS-a i SPS-a. Kako je precizirano, za Ujedinjene i Moramo glasalo je 49.560 Novobeograđana, a za SNS i SPS – 47.030 žitelja najmnogoljudnije gradske opštine. Kako se ističe, ovo su rezultati posle obrađenih 100 odsto materijala. Na ovoj opštini izlaznost je bila 60,39 odsto, odnosno od 204.887 birača glasalo je njih 123.534. Podsetimo, godinama unazad Novi Beograd bio je uporište Aleksandra Šapića na kome je on kao samostalni kandidat pobeđivao SNS.