Lame vole društvo

Venci Anda koji se protežu duž južnoameričkog kontinenta postojbina su lame – graciozne životinje dugih vitkih nogu i dugog vrata. Lama pripada familiji kamelida, čiji su članovi, pored kamila, i alpake, vikunje i gvanako. Osim u zemljama Južne Amerike, lame se mogu naći i u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, gde se uzgajaju na farmama. Procenjeno je da danas na našoj planeti živi oko tri miliona lama, od kojih dve trećine naseljavaju područje Bolivije, a dosta ih ima i u Argentini, Čileu, Ekvadoru i Peruu.

Visoke su oko metar i dvadeset santimetara u ramenom delu, a teške do 150 kilograma. Prepoznatljive su po dugom gustom krznu, čija je boja najčešće riđa, prošarana žućkastom ili beličastom dlakom. Zahvaljujući visokom sadržaju hemoglobina u krvi, dobro su prilagođene životu na velikim visinama, gde je vazduh siromašan kiseonikom.

Staništa lama nalaze se na nadmorskoj visini od dve i po do četiri hiljade metara, na planinskim stranama i visoravnima obraslim travom i niskim rastinjem, koji su i osnovna hrana ovih preživara. Pored trave, lame jedu i lišajeve, lišće, korenje, seme, žitarice i orašaste plodove, a kada nema sveže hrane, jedu i seno. U sušnim predelima Anda lame većinu potrebne tečnosti crpe iz hrane. Kad imaju priliku da se napiju vode, popiju i po desetak litara.

Lame vole društvo. Žive u „haremima” koje čine mužjak, nekoliko ženki i njihovi potomci. Pare se leti i početkom jeseni – sezona parenja traje od novembra do maja. Dvanaest meseci kasnije na svet dolazi jedno mladunče teško desetak kilograma. Majka ga doji oko četiri meseca, a mlada lama uz nju ostaje u narednoj godini dana, kada će je otac oterati iz stada. Mužjak je zadužen za brigu o stadu. On brani svoje vlasništvo od drugih mužjaka, ali i od grabljivaca kao što su pume i kojoti. Kada se nađu u opasnosti, lame su veoma agresivne – uljeze udaraju nogama, grizu ih i pljuju.

Teritoriju na kojoj žive hrabro brane od drugih stada lama, ali su zato veoma druželjubive kada je reč o ovcama, koje primaju u svoje društvo i štite isto kao i ostale pripadnike stada. Zbog toga ih Južnoamerikanci često koriste umesto pasa čuvara za čuvanje koza, ovaca i konja.

U borbi za stado mužjaci se sukobljavaju grizući jedan drugom noge i udarajući se vratovima. Poraženi mužjak pada ne tle, leže postrance, saginje glavu i podiže rep, pokazujući tako da se predaje. Pre nego što navrše tri godine i dostignu polnu zrelost, mladi mužjaci žive u „momačkim” stadima, a zatim kreću u osvajanje sopstvene grupe ženki. Ostareli mužjaci napuštaju stado i osamljuju se kako bi sačekali smrt – većina lama živi petnaestak godina, mada ima i onih koje požive i duže od dve decenije.