Izvinjenje deci

Početkom ove godine JKP „Zelenilo Beograd” u MZ Miljakovački izvori otpočelo je izgradnju dve pešačke staze. Jedna oko 80 metara se obnavlja do dvorišta OŠ „Ivo Andrić”. Druga je s istim polazištem preko livade (250 metara) do najbliže prodavnice prehrane, s dovoljno parkovskih klupa, dva stola za šah i stepeništem s rukohvatom. Na tom prostoru površine 1,5 hektara, kad je građeno naselje, sedamdesetih godina prošlog veka, planirano je dečje igralište. Blizina Parka srpsko-japanskog prijateljstva podmiruje te potrebe, pa je livada i dalje idealno sankalište tokom zime. Postojeći izvor pitke vode, nažalost, sproveden je u kanalizaciju. Sve pohvale radnicima „Zelenila” za kvalitet radova, rad u zimskim uslovima i završetak u planiranom roku. Zamerka je projektantu što uz stepenice nije predvideo i rampe za dečja kolica i kolica za snabdevanje, koja sada koristi skoro svaka porodica.

Na stazi do škole postavljene su i dve kante za odlaganje otpadaka. Prvog dana razljutilo me je smeće razbacano oko kanti. Pomislim – deca, ko bi drugi? Dan kasnije, gledam kroz prozor stana kako vrana ulazi u kantu i kljunom veoma spretno izbacuje sve što joj nije po ukusu, posebno hartiju. Glasno izgovorim: „Izvinite, deco.”

Onda se setih jednog zbora građana na kojem je nekoliko govornika optuživalo decu za sve i svašta. Na te prenaglašene kritike dece, ustane Vaska Jukić Marjanović, književnica naklonjena deci, i uzvikne: „Dole deca!” To uozbilji dve stotine prisutnih, koji s pažnjom saslušaše sledećeg govornika: „Ljudi, stvarno preterujemo u kritikovanju dece. Ona su slična deci u antičko doba i tako kroz vekove... Zaboravljamo da smo i mi nekad bili deca. Uostalom, to nisu ’nečija’, nego naša deca.” Usledio je snažan i iskren aplauz.

Olga Čanić Solomun