Tri scenarija za budućnost planete

Novi hladni rat, veliki globalni oružani sukob ili multipolarni svet – to su tri moguća scenarija za budućnost planete, smatra prof. dr Maks Ote. Ovaj nemački ekonomista, član CDU, profesor ekonomije na nekoliko univerziteta i kopredsednik Špenglerovog društva, održao je nedavno predavanja u Institutu za evropske studije u Beogradu i Matici srpskoj u Novom Sadu.

Govoreći o tri moguća scenarija, Ote je kazao da je najizvesniji prvi ishod – novi hladni rat između evroatlantskog i kineskog bloka, uz ratove preko posrednika (proksi ratove) koji mogu manje ili više eskalirati. Pri tome, prema njegovom mišljenju, kineskom bloku bi pripala i Rusija, koju Zapad svojim sankcijama zbog rata u Ukrajini gura u saradnju s najmnogoljudnijom zemljom sveta.

„Kada je reč o drugom scenariju, odnosno velikom oružanom sukobu, od njega postoji opasnost, ali je izvesnije da će se ipak desiti novi hladni rat. Ipak, smatram da bi najbolji bio treći ishod – nastanak multipolarnog sveta. Njega bi činili zapadni blok, kineski blok i Evropa kao treći blok, koja bi tražila svoj put”, istakao je Ote.

Analizirajući kako je došlo do toga da svet uđe u petu brzinu, on je naglasio značaj cikličnih istorijskih procesa. Objašnjavajući to stanovište, Ote je predstavio tumačenje prošlosti po kojem na svakih nekoliko decenija dolazi do velike svetske krize, uzrokovane nizom manjih ali permanentnih procesa i događaja.

I baš kao što su 1939. godine brojni faktori, od ekonomske depresije do uspona totalitarnih režima, doveli do Drugog svetskog rata, tako je i aktuelni rat u Ukrajini samo poslednji u nizu događaja koji datiraju decenijama. Među tim „megatrendovima”, on izdvaja veliki geopolitički preokret izazvan u poslednjih četvrt veka. To uključuje, između ostalog, ugroženost srednje klase na Zapadu, što je, prema njegovom mišljenju, opasnost za demokratiju.

„Srednja klasa je u SAD krenula da nestaje još sedamdesetih godina 20. veka, a u Nemačkoj devedesetih”, naveo je Ote.

On je kretanje na društvenoj lestvici uporedio s penjanjem uz merdevine, a nestanak srednje klase s penjačem kojem je neko uklonio narednu prečagu na koju treba da se izdigne. Te prečage uklanjaju najbogatiji svetski privrednici i oligarsi, koji su poslednjih godina postajali još bogatiji, što je uticalo na slabljenje moći država, pogotovo na Zapadu. Konkretno, savremene države su sve više orijentisane prema privatnim interesima najbogatijih pojedinaca, a sve manje prema javnim dobrima za sve građane, poput obrazovanja ili zdravstvene zaštite za sve. Međutim, zbog rastuće globalne inflacije, moraće da se pribegne većem intervencionizmu u privredi, uključujući i povećanje poreza.

„Ta inflacija nije započeta ratom u Ukrajini, već ju je taj rat samo ubrzao. Aktuelna kriza je mnogo žilavija nego ona iz 2008. godine. O tome svedoči rekordno podizanje poreza u Velikoj Britaniji 2021. godine. Takođe, i Bajden je pre nekoliko dana izjavio da želi da uvede porez za sve čija je imovina veća od sto miliona dolara ”, istakao je Ote.

Najavu da će brojne zemlje nakon rata u Ukrajini drastično povećati vojni budžet, uključujući i Nemačku, on takođe vidi kao povećanu težnju mnogih država da intervenišu u svim sferama života. Ono što Ote kritikuje je sličan manir kada je reč o pandemiji virusa korona, čije je naličje bila želja za ojačavanjem kontrole nad građanima prilikom sprovođenja „lokdauna” i karantinskih mera.

„Podsetio bih na izjavu Klausa Švaba, direktora Svetskog ekonomskog foruma. On je kazao da pandemija nudi mogućnost za razmišljanje, preispitivanje i resetovanje našeg sveta kako bismo stvorili zdraviju, pravičniju i prosperitetniju budućnost. To je opskurna ideja. Takođe, zanimljivo je da se još 2010. godine u javnom izveštaju Rokfelerove fondacije kao jedan od mogućih scenarija za budućnost predviđa ’lokstep’, odnosno postepeno zaključavanje svetskog stanovništva zbog pandemije. Pri tome se navodi očekivanje da bi se u slučaju takvog ishoda deo ljudi pobunio, ali da bi većina sledila mere koje propišu države”, kazao je Ote.

Nasuprot Zapadu, uspon Kine je, prema njegovom mišljenju, višegodišnji megatrend na drugoj strani globusa.

„Kina veoma pametno i strateški koristi globalnu situaciju. Nije reč samo o njenim ekonomskim inicijativama i investicijama, poput ’Novog puta svile’, već i o jačanju vojske koje je dovelo do smanjenja jaza u vojnoj snazi između SAD i Kine. I dok SAD imaju više aviona i motorizovanih vozila, Kina ima prednost u broju manjih borbenih brodova za kraće ratne operacije”, ocenio je Ote, dodajući da ni Rusija po vojnoj snazi nije daleko od ove dve države.