Skrnavljenje morala

Moral je skup normi, vrednosti i verovanja u društvu. On je i model ponašanja, sa centralnim vrednostima – dobro, ispravno, pravedno. Moral je i stanje uma, pojedinca ili društva u celini. To je, u najkraćem, opšte prihvaćena definicija morala. Zvaničnici Evropske unije, a pogotovo njeni činovnici u Briselu, morali bi da „obnove gradivo” o moralu, da menjaju sebe, karakterne osobine, naročito kada se bave drugima. S neskrivenim prekorom obojenim ljutnjom što nismo zaveli sankcije Rusiji, s visine kako to čini EU, poručili su Beogradu: „Sankcije nisu samo ekonomsko, već prevashodno moralno pitanje!” Moguće je s tim se složiti. Ali gospoda iz Evropske unije koja se tako nadmeno i osiono obraćaju Srbiji morala bi da se pogledaju u vlastito ogledalo i shvate da moral nije promenljiva kategorija. Prevrtljivost je ime za takva lutanja kad se moral pretvara u nemoral.

Moral nije vrednost za jednokratnu upotrebu. Sada se u Briselu naglašeno pominje za dnevnopolitičke potrebe. U konkretnom slučaju oglašavanja EU i adresiranja na Srbiju je u funkciji geostrateških interesa. EU pominje moral i proziva Srbiju, a pritom ni da pocrveni. Zaboravlja da je kršila, a to čini i dalje, osnovne moralne principe.

Da li je bilo moralno bombardovati Srbiju dva i po meseca 1999. godine? Punih 78 dana EU je s Amerikom kao predvodnikom prosipala tepihe bombi, uključujući i one zabranjene međunarodnim konvencijama na glave srpskog naroda. Ubijala civile, bombardovala vozove u pokretu, razarala bolnice, škole, fabrike hrane, uništavala vodovodnu i električnu mrežu, raketirala prvi put u istoriji ratovanja jednu informativnu kuću – RTS i ubila 16 radnika na radnim mestima u noćnoj smeni. Više od 2.500 ljudi je u agresiji ubijeno, od toga osamdesetoro dece. EU se sada, u sukobu u Ukrajini, poziva na moral i međunarodno javno pravo?! Ni moral ni međunarodno pravo nisu stanovali u EU tog tragičnog proleća 1999. godine. Agresijom na Srbiju otvorena je Pandorina kutija. Nemoralno je bilo to što je EU činila u agresiji ignorišući i UN. Zato EU nema pravo da u obraćanju Srbiji koristi reč moral.

Da li je moralno što ste vi u EU proglasili OVK terorističkom organizacijom, a posle kraćeg vremena, kada su vaši interesi u pitanju, proglašavate je kopnenom vojskom na Kosmetu? Niste smeli da ste spustite i da se kao prava vojska sudarite sa srpskom, kao muškarac s muškarcem, već ste s bezbedne visine od 10.000 i 15.000 metara iz svojih „tornada”, „miraža” odapinjali smrtonosne i razarajuće rakete na Srbiju. Zaboravili ste tada da postoji nešto što se zove moral, pojedinačni, društveni, državni...

Da li je moralno što napadate pravoslavlje? Zašto vam smeta SPC pa je u rezoluciji Saveta Evrope optužujete što neguje i proklamuje „porodične vrednosti”? A šta je vrednije od toga? Da li je moralno ono kako se odnosite prema dijalogu između Beograda i Prištine, pri čemu sve otvorenije i naglašenije iskazujete naklonost za kosmetske Albance, a treba da budete neutralni? Da li je EU preduzela konkretne mere, a postoje za to u Briselu mehanizmi, da prinudi Prištinu da se ponaša u skladu s potpisanim u Briselskom sporazumu? EU to nije učinila i time sebe diskredituje.

Da li je moralno bilo ponašanje EU prema migrantima iz Iraka, Sirije, Avganistana i drugih zemalja prema kojima ste iskazivali ksenofobičnost, samoživost, odbacujući ih i držeći van granica EU? Dizali ste ograde, kopali kanale, dovodili policiju, vojsku... Za te migrante nije bilo mesta u EU, ili ste ih primali u ograničenom broju. EU je htela da pretvori Srbiju u „platformu za dislokaciju migranata”, kako ste sami govorili. Sada kada beže nesrećnici iz Ukrajine, EU ih prima otvorena srca i široko raširenih ruku, što je dobro i treba to hvaliti. Ali, i oni nesrećnici iz Iraka, Sirije, Avganistana su bežali od nečijih bombi. Od vaših. Da li boja kože, vera ili nešto drugo određuju vaš odnos prema nesrećnicima? Dvostruki aršini. Moral niste ni pominjali.

Da li je moralno što EU dva puta u UN ne glasa za rezoluciju koja zabranjuje afirmisanje fašizma i nacizma? EU je bila uzdržana, protiv samo SAD i Ukrajina. Naklonost EU prema jedinicama nazvanim „Azov” ili Desni sektor u Ukrajini postaje jasnija.

Mnogo je toga što gazi svetu reč moral. Da pomenem 500.000 ubijene dece u Avganistanu, napade na civile u Avganistanu i Siriji. To je činio NATO, a države EU su njegove članice.

EU nema prava da nekome spočitava šta treba da radi pozivajući se na moral. Skrnavite moral. Srbija zna dobro šta je moralno, a šta nemoralno. U svojoj istoriji se nije ponašala drugačije. Uvek je bila na pravoj strani istorije.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac