Gruevski pisao i liderima G-8

Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 31. jula – Nije daleko od istine primedba jednog uvaženog diplomate u Skoplju da će novi mandat makedonskog premijera Nikole Gruevskog proći u pisanju pisama. U prvoj nedelji svog drugog premijerskog mandata Gruevski je na adrese vodećih svetskih političara i lidera poslao pisma, otvarajući novo poglavlje u odnosima sa susednom Grčkom.

On je to zapravo učinio u prvom pismu koje je uputio grčkom kolegi Kostasu Karamanlisu, predloživši mu da se zajednički založe za „razumno razrešenje svih međusobnih pitanja”. Pri tom je grčkom premijeru predočio da, uz spor oko imena Makedonije, dve države treba da se pozabave položajem Makedonaca u Grčkoj i, posebno, pitanjem imovine onih koji su u više navrata proterivani iz Egejske Makedonije.

Slučajno ili ne, pismo Karamanlisu je obnarodovano uoči četvorodnevnog svetskog skupa dece izbeglica iz Grčke tokom građanskog rata 1948. godine, koji se održavao u Skoplju, što je dodatno uzburkalo grčko-makedonske relacije.

Karamanlis je Gruevskom otpisao, odlučno porekavši bilo kakvo postojanje Makedonaca u njegovoj zemlji. „U Grčkoj nije bilo niti će ikada biti Makedonaca”, nedvosmislen je bio Karamanlis. Grčki premijer je usput Gruevskog optužio da „izmišljanjem i na ničemu utemeljenom pitanju”, ugrožava stabilnost celog regiona.

Medijski odjek te prepiske u obe zemlje aktuelizovao je pitanje položaja nacionalne manjine Makedonaca u Grčkoj, izazvavši oštru polemiku zvaničnika dve države. Atina je makedonskog premijera optužila da „izmišljanjem” Makedonaca u Grčkoj namerno ometa pregovore o imenu, jer nije spreman da se suoči sa istinom da „bez promene sadašnjeg imena susedne države (Republike Makedonije) nema dobrosusedstva ali ni prijema u NATO i EU”.

Osokoljen odjekom pisma Karamanlisu, Gruevski je pisao Žozeu Manuelu Barozu, a potom i generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Prvi čovek svetske organizacije još nije odgovorio makedonskom premijeru, ali je šef administracije EU u Briselu Gruevskom napisao da Komisija EU nije nadležna za pitanja nacionalnih manjina u drugim zemljama, posavetovavši ga da se fokusira na rešavanje spora o imenu, ključnom uslovu za prijem Makedonije u EU i NATO.

Smatrajući da Barozo zastupa grčku stranu, makedonski premijer je napisao pisma vodećim svetskim liderima. Kako danas prenose makedonski mediji, sa problemom Makedonaca u Grčkoj Gruevski je pismeno obavestio generalnog sekretara OEBS-a Marka Perina de Brišamboa, prvog čoveka alijanse Jap de Hop Shefera, generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa i lidere zemalja grupe G-8.

„Ubeđen sam”, piše Gruevski osmorici najmoćnijih svetskih državnika, „da svojim autoritetom možete dati doprinos za ohrabrenje grčkih vlasti da prihvate dijalog o razrešenju pitanja položaja Makedonaca u Grčkoj, što će predstavljati podstrek za unapređenje dobrosusedskih odnosa između dve susedne zemlje, ali i za stanje u celom regionu”, zaključuje Gruevski.

Nezavisno od toga da li će mu svetski lideri odgovoriti na pismo-molbu, Gruevski je juče u sedištu vlade u Skoplju primio delegaciju Egejskih Makedonaca proteranih iz Grčke i zajednički su utvrdili strategiju za dalje delovanje u ostvarenju svojih prava. Ključni element te strategije je poziv proteranim Makedoncima da se pismenim putem obrate specijalnim komisijama u mestima iz kojih su proterani i da na posebno odštampanom formularu navedu šta od Grčke države traže.

Makedonska vlada se obavezala da tokom te akcije aktivno pomaže u prikupljanju dokumenata i dokaza o silom otuđenoj imovini Makedonaca koji su proterani iz Egejske Makedonije. Premijer se sa svoje strane obavezao da i dalje pismenim putem svet obaveštava o problemu svojih sunarodnika u susednoj Grčkoj.

Analogijom dosadašnje komunikacije na relaciji Atina–Skoplje, treba očekivati adekvatan odgovor zvanične Atine na inicijativu Skoplja za vraćanje imovine egejskim Makedoncima.