Na Dan zaštite prirode u Srbiji otrovan orao krstaš

Dan zaštite prirode u Srbiji proslavlja se 11. aprila, a baš na taj dan, kako je saopšteno iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kod Kikinde je pronađena otrovana jedinka orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba.

Iz tog društva apeluju na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu sa rešavanjem slučajeva trovanja ukazujući na to da se duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupe za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja.

Kako ističu, to je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju.

Stradao orao zatrovan lisicom

Orao je pronađen na oranici u blizini Kikinde, a po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom, dok su u njegovoj blizini nađeni i leševi mišara, takođe, strogo zaštićene vrste.

Trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji, navodi se u saopštenju i ukazuje na to da je samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo više od 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana.

U većini slučajeva, dodaju, trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput zloglasnog furadana.

Svaka izgubljena jedinka je šteta za prirodnu baštinu

Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić istakao je da gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da se, kako navodi, na nebo iznad Srbije vrate te veličanstvene ptice.

Institucije slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta, tvrde iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

U 2016. u Srbiji bile samo dve jedinke

Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke.

Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su program čuvanja poslednjeg gnezda te kritično ugrožene vrste, a bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca i da se u okolini pojave i novi orlovski parovi.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kaže da je ovog proleća u Srbiji prisutno najmanje pet parova krstaša, kao i da se svi gnezde u prostranom Banatu.

Nacionalni simbol

Orlove krstaše većina građana doživljava kao nacionalni simbol i zabrinuta je za njihov opstanak.

Orao krstaš je jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope, dužina njegovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka ima masu od 2,5 do 4,5 kilograma.

Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.

Krstaši postaju polni tek sa pet godina starosti, gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.