„Zvuci srca" – mesto za druženje i širok osmeh

Na kafu, čaj, toplu čokoladu i širok osmeh koje dobiju u kafiću „Zvuci srca” na Čuburi navikao se gotovo ceo komšiluk. Odlazak na kratak razgovor, druženje, jutarnje i popodnevno kafenisanje postao je već ritual za mnoge iz susedstva, ali i one koji žive u drugim delovima grada. I ne bez razloga. U ovom kafiću besprekorno uređenom već tri godine uspešno radi petnaestak osoba koje imaju problema u razvoju. Oni su napravili tako dobru domaćinsku atmosferu da je boravak u kafeu, koji odiše higijenom i nekim opuštajućim mirom, u Čuburskoj 12, pravi odmor i relaksacija.

– Njih petnaest je stalno zaposleno. Deo zaposlenih su konobari, drugi rade u kuhinji, treći u radionici gde se šiju cegeri ili štampaju šolje i majice sa zanimljivim natpisima. Odlično su se snašli, tako da sada bez problema razgovaraju sa gostima. Potpuno su opušteni, nasmejani, iskreni... Uopšte ih ne potresaju neke, nazovimo ih, greške, oko kojih bi se ostali nervirali. Recimo, pre nekoliko dana nam je u kafić svratila baka i tražila kafu sa cimetom. Naša konobarica Aleksandra koja ima Daunov sindrom joj je, pošto nema kafe sa cimetom, izdeklamovala šta se sve nudi u kafiću. Ali baka je želela baš ovu kafu. Ona je opet ponovila šta sve može da se naruči, a baka je bila uporna – kafa sa cimetom, pa kafa cimetom. Aleksandra se nije dala smesti, već je opet ponovila meni. U tom trenutku je osoba koja im pomaže u komunikaciji pomislila da se umeša, ali je odustala. Jer nam nije cilj da oni budu prezaštićeni. Kada se na kraju Aleksandra vratila, pitali smo je šta je baka naručila. Ona je sasvim opušteno rekla – čaj i nastavila s poslom – priča uz osmeh Goran Rojević, direktor humanitarne organizacije „Dečje srce” u okviru koje funkcioniše i ovaj kafić.

Sam kafić, u kome se račun plaća dobrom voljom gostiju, obuhvata pedesetak kvadrata, ali se uz radionicu, kuhinju i baštu prostire na oko 160. Postao je popularan, pa se tu organizuju rođendanska slavlja, dolaze vegani, postoji i škola slikanja. Prostor je udruženju poklonio grad, opremu Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a pre desetak dana izgled su oplemenili ljudi iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

– Oni su nam omogućili potpuno novu dimenziju rada i dali mnogo dobrih ideja. Baštu su „okitili” cvećem, a poklonili su nam i akvarijum koji je brzo postao prava atrakcija. Deca koja dođu u kafić sa roditeljima, bakama i dekama sada se „zalepe” za njega. E, tu opet naši zaposleni stupaju na scenu. Oni im objašnjavaju kako se ribice hrane, šta sme, a šta ne sme da se radi... I gosti ih slušaju. Saradnja sa sekretarijatom nam je jako važna jer će nam oni pomoći da na našem imanju u Vrčinu na pravi način brinemo o lavandi, bosiljku i smilju koje tamo naši štićenici, odnosno zaposleni uzgajaju – kaže Rojević.

Kafić i radionica, ali i imanje u Vrčinu postali su prava mesta za obuku osoba sa mentalnim smetnjama. Mesta gde uče da razgovaraju sa ljudima iz šire zajednice i gde stiču samopouzdanje.

– U početku su ti prvi kontakti puni straha i nesigurnosti. Ali u razgovoru sa drugim ljudima iz našeg udruženja, ali i osobom koja je zadužena za rad sa njima vrlo brzo to savladaju. Ekipa koja sada radi u kafiću potpuno je uspešno prošla sve prepreke tako da može da radi i na nekom drugom poslu, u nekoj drugoj firmi. To nam je i cilj. Da ih osamostalimo i ohrabrimo za novi život – ističe Rojević.

Humanitarna organizacija za osposobljavanje dece sa mentalnim problemima „Dečje srce” postoji 21 godinu. Poznati su po školama života i životnih veština i lični su pratilac deteta. To su programi koji mladim ljudima sa problemima u mentalnom razvoju ili deci sa invaliditetom omogućavaju da budu što samostalniji, da brinu o sebi, da adekvatno komuniciraju sa okolinom, budu korisni svojoj porodici i radno se angažuju za poslove u zajednici.

Treba da nađeš devojku

Pre dva dana u kafić „Zvuci srca” svratio je dečko koji je vodio psa. Pitao je da li može da ga uvede, a kao potvrdu da pas nije opasan, već da je miran, on je napomenuo da njegov ljubimac čak i spava u njegovom krevetu.

– Naš konobar Marko pitao ga je da li ima devojku. A ovaj je odgovorio da nema. Na šta mu je on sasvim dobronamerno rekao: „Treba da nađeš devojku, da ne spavaš s psom” – kaže Goran Rojević, ističući da je ovo samo jedna od anegdota iz kafića.