Zahuktava se hrvatsko-ruski rat notama

Hrvatska I Rusija iz dana u dan pogoršavaju diplomatske odnose. Najnovija nota u kojoj je Hrvatska zatražila da 18 diplomata i šest članova administrativno-tehničkog osoblja ambasade Ruske Federacije u Hrvatskoj napusti zemlju, samo je još jedan potez u nizu koji usijava situaciju.

"U sklopu note u kojoj smo oštro protestvovali zbog agresije na Ukrajinu, tražili smo povlačenje svih ruskih vojnika iz Ukrajine, zaustavljanje svih vojnih operacija u Ukrajini, osiguravanje evakuacije stanovništva i humanitarne pomoći. Uz to smo redukovali 24 osobe administrativno-tehničkog osoblja ambasade Ruske Federacije", prokomentarisao je Gordan Grlić Radman nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU-a u Luksemburgu.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odmah je odgovorila. Prokomentarisala je potez službenog Zagreba: "Nečuveno, Rusija će primereno da odgovori", kazala je.

Proterivanje 18 naših diplomata iz Hrvatske je „kontraproduktivno“ za odnose dve države, a ta odluka je deo „stare priče EU-a“, objavio je u ponedjeljak ruski ambassador u Hrvatskoj Andrej Nesterenko.

Razlogom za odluku Hrvatske Nesterenko smatra „postulatima već stare priče Europske unije“ o ruskoj vojnoj agresiji na Ukrajinu, njenim ratnim zločinima i kršenju teritorijalnih integriteta, koje je ambasador u saopštenju stavio pod navodnike.

„Ova odluka značajan je korak unazad u bilateralnim odnosima, kontraproduktivan za rusko-hrvatsku saradnju uoči svečanog datuma – 30. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše dve zemlje“, dodao se u objavi na društvenim mrežama.

Hrvatski premijer Plenković je u ponedjeljak izjavio da se nije sastao s Nesterenkom i da će Hrvatska recipročne mere Moskve da komentariše tek kad ih ona donese.

Šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman nedavno je podigao prašinu nakon što je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin ratni zločinac. Posle toga spustio je loptu, a jedini koji su tako direktno optužili Putina su britanski premijer Boris Džonson i američki predsednik Džo Bajden.

Rusija je tada uputila protest Hrvatskoj zbog uvredljivih i neutemeljenih optužbi ministra Gordana Grlića Radmana.

“Uvredljivi jezik i neutemeljene optužbe na račun predsednika Ruske Federacije apsolutno su neprihvatljive”, pisalo je u saopštenju.

Rusija protestuje i smatra neprihvatljivim i to što je Grlić Radman izabranu rusku vlast nazvao “režimom” i javno poželeo da ne ostane još dugo na vlasti.

“Imajući to u vidu, ruska strana je izrazila snažan protest Zagrebu. Ovakvo neodgovorno ponašanje predstavnika hrvatskog rukovodstva razara tkivo bilateralnih rusko-hrvatskih odnosa koji ove godine obeležavaju 30 godina”, kaže se u ruskom saopštenju.

U svetlu toga zanimljivo je istraživanje koje je sprovedeno na 1300 anketiranih za RTL. Pitani su hrvatski građani slažu li se s izjavom da je Putin ratni zločinac. Za većinu u Hrvatskoj nema dileme - ruski predsednik je ratni zločinac. Smatra to više od 68,2 odsto ispitanih. S tom tvrdnjom ne slaže se 19, 5 odsto ispitanika, dok stav o tome nema gotovo 12,4 odsto anketiranih. Na pitanje zašto se ne slažu s izjavom ministra Grlića Radmana da je Putin ratni zločinac, 35,4 odsto  svoje uverenje zasniva na tome da Hrvatska ne sme da se povodi interesima Amerika, NATO-a, ili Unije. Gotovo 30 odsto ispitanika smatra da hrvatski ministar ne treba da bude ponavljač tuđih uvreda, a gotovo 15 posto je onih koji smatraju da treba da se sudi Amerikancima, a ne Putinu i Rusima. Nešto više od šest odsto ne slaže se s ministrom jer smatraju da se radi o ratnim sukobima u kojima mogu da stradaju nevini, civilne žrtve. Ostalih 14,7 posto ispitanika smatra da Putin nije ratni zločinac jer je ruski predsednik veliki svetski vođa i političar, i da je izjava ministra Grlića Radmana uvredljiva, da Rusija vodi pravedan rat i da u pravednom ratu nema ratnih zločina.

Podsetimo, uručivanje nota otpočela je ruska strana. Protest se odnosio na tvrdnju da stotine hrvatskih državljana kao plaćenici ratuju na ukrajinskoj strani i da to podstiče i organizuje hrvatska država. Hrvatski ataše u Moskvi odbio je da primi takvu notu s objašnjenjem da to nije tačno I da ako neko ide iz Hrvatske da ratuje, to radi na svoju ruku.

Odbijanje hrvatske strane da primi rusku notu je presedan koji se tumači i kao „svojevrsna objava rata i nepoštovanje” a zvanični Zagreb nije pokazao da je zabrinut što note nisu upućene drugim zemljama zbog dobrovoljaca.

Sledeći korak u zaoštravanju odnosa bio je kada je Rusija stavila Hrvatsku na spisak neprijateljskih država, zbog zaplene imovine ruskih državljana u toj zemlji, uvođenje sankcija Rusiji i pomaganje „kijevskom režimu” na više načina.

Na proterivanje ruskih diplomata iz Zagreba koji moraju do 25. aprila da spakuju kofere i odu, čeka se sada odgovor Moskve, koji će „najverovatnije biti žestok”, tvrde hrvatski analitičari.  Na društvenim mrežama, ovo prepucavanje većina ocenjuju kao veoma opasno i da ničem dobru ne vodi..