Makron pokušava da Le Penovoj preotme glasače

Već viđeno u prvom predsedničkom izbornom krugu navodi ka zaključku da će i finalni krug za izbor francuskog predsednika takođe biti „već viđen”. Ali, tesna razlika između dvoje finalista znak je da aktuelni predsednik ne može da živi od stare slave i da će morati da zasuče rukave. Ako je za utehu Francuzima koji su se uspavali u minuloj kampanji zbog starih lica i izlizanih priča, period do 24. aprila biće izuzetno dinamičan, daleko življi u odnosu na prethodnu višemesečnu mlaku kampanju. Borba za svaki glas počela je već u izbornoj noći, u kojoj su i Emanuel Makron i Marin le Pen poslali snažne poruke.

Makron se ne kiti lovorikama, već kreće u potragu za dodatnim glasovima, i to pravo u industrijsko središte na severu zemlje, u samo uporište svoje desničarske rivalke, koja je u međuvremenu ekstremno antimigracionu i islamofobičnu retoriku zamenila pitanjima u vezi sa životnim standardom Francuza flertujući s liberalnijim građanima. Sever zemlje, koji je njoj dao 33 odsto, a levičarskim kandidatima gotovo 28 procenata, poručuje da Makron mora daleko više da se potrudi da ih osvoji. Kažu da birači radikalnog levičara Žan-Lika Melanšona, koji je na ovim izborima osvojio 22 odsto glasova, neće glasati za desnicu, ali podvlače i da program aktuelnog predsednika, koji očekuje reizbor, malo toga nudi da privuče levicu, koja stiče utisak da on ne štiti Francusku od krajnje desnice. Stoga Makron danas ide u Strazbur, gde je Melanšon postigao visok rezultat. Dok je Makron kao predsednik više boravio u Briselu nego po francuskim selima i bavio se ratom u Ukrajini, Le Penova se u minuloj kampanji usredsredila na troškove života, koji muče milione nezadovoljne aktuelnim vladarima. Poručivala im je da biraju između dve suprotne vizije – podela, nepravde i nereda, koje je nametnuo Emanuel Makron u korist nekolicine, i druge, koju čine Francuzi okupljeni oko politike socijalne pravde.

Aktuelni predsednik je u prvom krugu, na osnovu 97 odsto obrađenog materijala, osvojio 27,6, a Le Penova 23,41 odsto glasova. Prethodni put, 2017. godine, on je imao 24, a desničarka 21,3. Dakle, u oba slučaja nešto bolji rezultat u odnosu na lani, s tim što je bitno istaći da je uz Erika Zemura, koji je sada prvi put učestvovao u izborima, ekstremna desnica osvojila ukupno 30,5 odsto podrške birača. Njihov skok u odnosu na lani – kada su inače izdejstvovali istorijski uspeh ušavši prvi put u finalni ciklus – prati izuzetan pad podrške socijalistima, koji su sada uzeli svega 1,7 procenata (pre pet godina 6,4), ali i republikancima, kojima je Valeri Pekres donela 4,8 (lani su imali 20 procenata).

Očito jačanje ekstremne desnice u biračkom telu usmerilo je Makronov govor u izbornoj noći u sledećem smeru: „Nemojmo se zavaravati. Ništa još nije odlučeno. Debata koju ćemo imati biće ključ za našu zemlju i čitavu Evropu. Želim Francusku koja se opisuje kao snažna Evropa, koja gradi savezništva s jakom demokratijom, a ne Francusku koja se udaljava od Evrope i koja će za saveznike imati samo populiste i ksenofobe.”

Marin le Pen je uzvratila snažno zaigravši na pitanja identiteta i suvereniteta. Pozvala je sve Francuze – leve, desne i bilo kojeg porekla – da joj se priključe u velikom nacionalnom pokretu kako bi zajedno pobedom napravili veliki pomak ka onom što je zemlji potrebno.

Levičarski glasovi biće ključni za izborni ishod 24. aprila. Melanšon je pristalicama poručio da njihov glas ne treba da ide krajnjoj desnici, ali ih nije savetovao ni da podrže Makrona. Na njegovoj stranci je sada da ostavi trag na parlamentarnim izborima u junu kako bi narušili vladajuću parlamentarnu većinu i potencijalno Makronu nametnuli kohabitaciju.

Da sledi teška borba govore i pojedina istraživanja, koja su u prognozama ishoda prvog kruga bila izuzetno precizna, a koja kažu da razlika koju prezentuje Ipsos – 54 odsto za Makrona, a 46 odsto za Le Penovu – nije realna i zapravo je daleko manja – svega 51 naspram 49 procenata.

Oči Evrope i Vašingtona biće uprte u preokrete koji će se u narednim danima dešavati u nastupima pretendenata na Jelisejsku palatu, dok će debata 20. aprila verovatno biti odlučujući susret u kojem će se desničarka sigurno potruditi da popravi loš utisak koji je ostavila u prethodnom duelu s Makronom pre pet godina, kada je on blistao kao mlada i sveža politička nada.