Mileni Marković uručena Ninova nagrada

Najprestižniju Ninovu nagradu za najbolji roman u 2021. godini juče je Mileni Marković svečano uručio prošlogodišnji dobitnik Svetislav Basara,  za delo „Deca”, u izdanju „Lom-a”. Nagrada je inače uručena 68. put. Priznanje za Ninovu ličnost godine primila je Svetlana Bojković, za društveni i ekološki aktivizam. Svečanost je održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je važno za obe dobitnice.

Član žirija Ninove književne nagrade Ivan Milenković pročitao je svoj kritički tekst povodom nagrađene knjige:

– Roman Milene Marković nije istinit zato što ona verno prenosi stvarnost i udvaja je u svom romanu, već zato što tu stvarnost grabi, halapljivo, melje je jezikom, kao vodeničkim točkom, potom je guta i oplođuje, da bi je izbacila iz svoje utrobe kao deo sopstvenog mesa. Onako kako milena s malim slovom „m” u svom imenu, ona milena iz romana, izbacuje iz svoje utrobe jednog ognjena, s malim slovom „o” i jednog jovana, s malim slovom “j”– istakao je Milenković, dodajući:

– Nije ovaj roman iskren zato što se Milena, s velikim slovom “M”, ona Milena koja potpisuje ovaj roman, izlaže pogledima kako bi se izložio malo ko, niti je iskren zato što Milena izdaje svoje junake, pa potom to priznaje, ili zbog toga što ih bez ikakvog obzira pušta da idu svojim putem pa kud stignu, niti zato, što im naposletku, ne pomaže da se snađu u životu bolje nego što su se inače snašli, ili se nisu snašli. Već je iskren ovaj roman zato što se milena, sa malim slovom „m”, usuđuje da uskoči u život koji ključa svom svojom mračnom silinom. Istinit je i iskren je ovaj roman zato što je sačinjen od čistog jezika, koji ne sklapa nikakve kompromise sa bilo kakvim istinama izvan sebe, zato što je sačinjen od rečenica koje nemaju vremena, (jer su kratke, kao stihovi), da nas zavode, da nam se dodvoravaju, da nas golicaju po uhu, pričajući nam isprazne priče, već nas udaraju, kao maljem, i seku, kao krhotine razvaljenih života, kao srča, koja se ne može drugačije sakupiti do golim rukama. Zbog toga je ovaj roman pisan krvlju i bez pardona bačen u život koji ključa, zbog toga je opasan, jer čitalac nema drugog izbora nego da poveruje u svaku njegovu reč. Zbog toga je milena tako usamljena, jer niko ne voli one koji se ne žale na bol– zaključio je Ivan Milenković.

Zahvalivši Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojem je pre 20 godina započela svoju karijeru, kao i svojoj porodici i prijateljima, Milena Marković je izrazila nadu da će ostati dostojna ovog priznanja, kao i ljubavi i pažnje koja joj je ukazana.