Kome rat u Ukrajini donosi poene

Dok se borbe na jugoistočnom frontu Ukrajine nastavljaju, Evropa sumira utiske posete austrijskog kancelara Moskvi, a britanska obaveštajna služba ističe svoj rad u ovoj zemlji i najavljuje buduće ruske poteze koji će biti kršenje zakona ratovanja. Međutim, posle pronalaska tela civila u Buči i pogibije 50 civila na železničkoj stanici u Kramatorsku, za koje Zapad optužuje ruske snage, i Moskva je počela da deluje „proaktivno” iznoseći obaveštajne podatke o planovima ukrajinske vojske i otkrivajući njihove namere o podmetanjima koja pripremaju, a za koja treba da budu optuženi Rusi.

Ali uprkos tome što politički Zapad tvrdi da se Rusija vojno „zaglavila” u Ukrajini, američko izdanje „Politika” piše: „Ako mislite da Rusija nema koristi od svoje invazije na Ukrajinu, uzmite u obzir ovo: mesečni prihodi Moskve od izvoza gasa su se utrostručili u odnosu na prošlu godinu, Marin le Pen vodi politički blok koji simpatiše Rusiju i koji je nadomak francuskog predsedavanja; a zapadni lideri ponovo počinju da pristižu u Moskvu da se udvaraju predsedniku Vladimiru Putinu kako bi se nagodili oko Ukrajine. Drugim rečima: možete pobediti čak i kad ste poniženi na bojnom polju.”

Put austrijskog kancelara u Moskvu izazvao je kontroverze i pre nego što se Karl Nehamer sastao s Putinom u rezidenciji u Novom Ogarjevu. Prva poseta nekog evropskog zvaničnika Moskvi otkako je počeo rat u Ukrajini prošla je mnogo manje pompezno nego poseta Kijevu britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je pričao o svom putovanju „fantastičnim” blindiranim vozom do Kijeva. Na osnovu onoga što je javno saopšteno, susret s Putinom nije pružio ni dašak optimizma u diplomatsko rešenje niti da je kraj rata na vidiku. Nehamer je rekao da je Putin „zarobljen u svom viđenju prirode konflikta, da se ponaša u skladu s tim i nastavlja da odbacuje termin rat”.

Ispostavilo se da austrijski „Zeleni”, koji su koalicioni partner u vladi, nisu ni bili konsultovani o poseti kancelara, pa se nadaju da je barem EU bila upoznata s tim planom. I gotovo sve austrijske opozicione partije u Austriji, izuzev Slobodarske partije, bile su protiv posete Nehamera Moskvi, uz obrazloženje da Putinu ne treba pružati platformu za iznošenje svojih stavova.

Nemačka, koja beleži rekordnu inflaciju od 1981. godine (koja sada iznosi 7,3 odsto), naročito je kritikovala ovu diplomatsku misiju austrijskog kancelara, koji je pre Moskve posetio Ukrajinu i posebno Buču. „Zidojče cajtung” je juče pisao da „mala Austrija voli sebe da predstavlja kao graditelja mostova i diplomatsku veličinu u svetu velikih”, a „Frankfurter algemajne cajtung” navodi da je kancelar Nehamer verovatno spontano doneo odluku o putu u Moskvu, jer je on „sklon impulsivnim nastupima”. Unisonim nemačkim glasovima pridružio se i „Velt” opisujući Nehamerovu posetu poslovicom „iako ne koristi, ne šteti”.

Iako francuski predsednik Emanuel Makron ne važi za impulsivnog lidera, i on je zapaženo mnogo puta kontaktirao s Putinom od početka rata u Ukrajini, što se poklopilo s predsedničkom kampanjom u Francuskoj. Posle prvog kruga predsedničkih izbora, pokazalo se da ipak nije uspeo tim kontaktima da preuzme glasače Le Penove.

Putin zaista nije javno pokazao nikakve znake sumnje u preduzete korake i juče je prilikom posete kosmodromu „Vostočni” u Amurskoj oblasti rekao da će ciljevi i zadaci „specijalne operacije” u Ukrajini biti ispunjeni, da je ona preduzeta kako bi se pomoglo ljudima u Donbasu i da je Rusija bila prinuđena na taj korak.

Ali je zato Džonson ratom u Ukrajini izgleda spasio svoju premijersku funkciju koja je bila dobrano uzdrmana. „Džonson nije prvi nacionalni lider koji je posetio Ukrajinu i Britanija nije jedina zemlja koja je snabdeva oružjem, ali je premijer brzo izračunao da Britanija mora biti spremna da spali svoj ionako beznadežni odnos sa Kremljom kako bi podržala Ukrajinu”, piše „Fajnenšel tajms”, koji konstatuje da je Britanija bila „iznenađujuće dobro pripremljena za ovaj rat”. List piše da su britanske obaveštajne službe, zajedno sa svojim partnerima u savezu „Pet očiju” (Australija, Kanada, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD), pažljivo pratile jačanje ruske vojske i bile u stanju da efikasno vode politiku i dele vitalne informacije s Kijevom. London predvodi „istrage” o navodnom korišćenju hemijskog oružja u Ukrajini, a britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras je pre dva dana rekla da Britanija sa svojim partnerima radi na proveri verodostojnosti izveštaja da su ruske snage možda koristile hemijska sredstva u napadu na Mariupolj, što Rusi demantuju.