Seča drveća na zemunskom keju

Gradski izbori još nisu ni dobili svoj konačan ishod, a Beograđani se već suočavaju sa onim što ih čeka, a što se samo pritajilo zbog predizborne kampanje. Preko društvenih mreža smo saznali da su pre nekoliko dana na Bežanijskoj kosi posečena dva hektara šume zbog izgradnje odbojkaškog centra. Zatim je posečeno 20 stabala u Zemunu, na Keju oslobođenja, iako su nas gradske vlasti stalno uveravale da zbog rekonstrukcije tog dela keja neće biti isečeno nijedno stablo.

Pozvala sam prvo Gradsko zelenilo i dobila odgovor da oni samo rade po rešenju Sekretarijata za komunalne i stambene poslove i Sekretarijata za investicije. Na moje pitanje da li su dali stručno mišljenje, da li su uložili neki prigovor kao stručna sužba, dobila sam odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti, da rade po rešenju navedenih institucija i da se obratim njima. U toku dana dobila sam mejlom odgovor Gradskog zelenila u kojem piše da su isečena trula stabla, a da će neka biti premeštana onom čuvenom mašinom za presađivanje. Ostaju pitanja zašto trula stabla nisu postepeno zamenjena tokom proteklih godina, zašto su nas uveravali da neće biti seče u ovom delu iako su znali da ima trulih stabala i zašto će sada premestiti pojedina stabla ako za tim od početka nije bilo potrebe.

Po instrukcijama Gradskog zelenila, zvala sam Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove da bi mi službenica rekla da ne zna o čemu je reč, da će se raspitati i javiti mi. Još nije odgovorila. Više sreće imala sam s Gradskim sekretarijatom za investicije, čiji mi je veoma ljubazan službenik objasnio da su ova stabla bila trula ili relativno trula i da su zato posečena, kao i da se trula stabla redovno moraju menjati. Na moje pitanje zašto onda na ovom prostoru u poslednjih deset godina nije zamenjeno nijedno stablo nisam dobila odgovor. Odluku o seči donela je Komisija za seču drveća, u čijem su sastavu i predstavnici Gradskog zelenila. Službenik me je obavestio da će ova stabla biti zamenjena visokokvalitetnim sadnicama prečnika 15 centimetara. Na moje pitanje o sadnicama kojeg drveća je reč, nije umeo da odgovori jer su nazivi na latinskom, a na konstataciju da će sadnici od 15 centimetara biti potrebno 20 godina da dostigne debljinu sadašnjih stabala, odgovorio mi je da neće trebati 20 godina i da mi garantuje da će biti lepo.

S obzirom na godine, pa i decenije potrebne da jedna sadnica dostigne punu zrelost, postoji velika verovatnoća da ćemo o tome da li je lepo ili ne mnogi od nas moći da diskutujemo na onom svetu. Od službenika na terenu dobili smo informaciju da stabla mnogo brže trule zbog toping metode orezivanja jer se tako brzo natope vodom i istrule. Svi smo svedoci da je ova metoda orezivanja gotovo jedina koja se poslednjih godina primenjuje kod nas, a mnogi su i upozoravali na njenu štetnost.

I šta sad? Šteta je učinjena i na Bežanijskoj kosi i u Zemunu, kao i svojevremeno na Ušću i Kalemegdanu. Tu se više ništa ne može. Ono što možemo je da budno pratimo sve postojeće i buduće projekte i da reagujemo svi i na sve. Podsećam da je u Zemunu planirana rekonstrukcija i proširenje keja sve do Pupinovog mosta, da to predviđa, kako piše u projektu, saobraćajnicu prvenstveno namenjenu servisnim vozilima, ali i parking s nekoliko stotina parking mesta. Što je najgore, gradske vlasti hoće pošto-poto da urbanizuju i Ratno ostrvo. Da li će Zemunci i Beograđani ostati bez Ratnog ostrva zavisi od nas, jer ako ostavimo gradske vlasti da se jedine pitaju, sigurno hoćemo.

Lidija Palčić