Poziv institucijama RS da uknjiže imovinu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske ostao je na snazi i neophodno je u narednom periodu obezbediti njegovo sprovođenje”, izjavila je predsednica RS Željka Cvijanović. Pojasnila je da to podrazumeva službeničko delovanje na različitom nivou.

Lideri vladajućih partija Srpske pozvali su institucije entiteta da počnu da sprovode Zakon o imovini RS, to jest da krenu u proces knjiženja državne imovine. Kako je navedeno posle sastanka lidera i predstavnika šest političkih partija, „vladajuće partije u Srpskoj ostaju pri političkim odlukama na osnovu kojih je donet Zakon o nepokretnoj imovini i zahtevaju od svih organa u Srpskoj, koji su za to operativno zaduženi, da ga provode”.

Zvaničnici Vlade RS prethodno su konstatovali da je zakon stupio na snagu, iako je Kristijan Šmit, diplomata kog RS ne priznaje kao supervizora, obustavio njegovu primenu dok se o tome ne odredi Ustavni sud BiH.

Ocenu ustavnosti zakona zatražili su bošnjački predstavnici, dan posle donošenja odluke od strane nemačkog diplomate. Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, rekao je da će Srpska sprovoditi Zakon o nepokretnoj imovini RS onako kako i piše u njemu. „Republički organi tu imaju svoje obaveze i odgovornosti u tom pogledu”, istakao je Dodik.

Usvajanju ovog zakona u Skupštini RS i njegovoj primeni protive se u Sarajevu i deo međunarodnih predstavnika, koji tvrde da Srpska ne može unilateralno da rešava pitanje raspodele imovine. U Republičkoj upravi za geodetske i imovinskopravne poslove (RUGIPP) nisu konkretno govorili o primeni zakona već su, kako prenose „Nezavisne”, saopštili da će nastaviti s obavljanjem redovnih poslova i zadataka u okviru svojih nadležnosti u skladu s Ustavom i zakonima RS, a u vezi s rešavanjem imovinskopravnih odnosa na društvenoj, odnosno državnoj svojini.

Siniša Karan, predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka RS, rekao je da „Šmit nije visoki predstavnik te da iz toga proističe da je njegov akt ništavan”. On kaže kako Šmitova odluka da obustavi primenu zakona „sigurno neće biti objavljena u ’Službenom glasniku RS’”, gde se, kako kaže, neće objavljivati „odluke jednog stranca”, pa ističe: „Taj akt ne može biti nikakva paralela i poređenje da li će Srpska postupiti po zakonu koji je donela Skupština RS – naravno da hoće.”

Opozicione partije se nisu konkretno odredile o primeni ovog zakona, izuzev što su načelno iznele protivljenje nametanju rešenja. Opozicioni PDP podseća da je pre deset godina postignut dogovor o raspodeli imovine, koji su usaglasili lideri šest najvećih partija iz BiH, po dve iz svakog naroda, te da je njime bilo predviđeno knjiženje imovine po takozvanom teritorijalno funkcionalnom principu. To je podrazumevalo da se titularom najvećeg dela imovine proglase entiteti. Opozicioni PDP smatra da je dogovor o imovini potrebno postići u institucijama. „Otvoreno pitanje regulisanja imovine predugo traje i rezultat je slabosti vladajućih struktura, ali i nečinjenja za rešavanje ovog pitanja kroz domaće institucije”, izjavio je Branislav Borenović, predsednik PDP-a.

I Kristijan Šmit smatra da se o tome mora postići dogovor, a Ustavni sud BiH je konstatovao da se pri tom dogovoru u obzir moraju uzeti i potrebe entiteta.

Dodik pak smatra da bi stavljanje predmeta o državnoj imovini u parlament BiH bila „smrtna presuda za RS”. Naime, bošnjačke vođe zastupaju stav da titular kompletne imovine i javnih dobara može biti samo BiH i traže da to potvrdi Parlamentarna skupština BiH, a problem koji se pojavio posle dogovora o principima raspodele imovine koji su postigli lideri šest partija 2012. godine jeste to što se obuhvat imovine proširio i na javna dobra, to jest na šume, reke i poljoprivredno zemljište. U Srpskoj ta dobra smatraju imovinom o kojoj ne može biti pregovora – jer je prvobitna zamisao bila raspodela imovine koja je stečena sukcesijom i one koju je koristila SR BiH, uključujući i objekte nekadašnje JNA.