Ko ne veruje, Sunce miruje

Sunce je zakoračilo u treću godinu mirovanja, pege su retke, a nema ni baklji. Da li se ovaj solarni minimum odužio više nego što bi trebalo?

Ima izveštaja koji nagovešćuju da traje duže, ali to, jednostavno, nije istina. Sadašnje stanje pega je uveliko u granicama istorijskih podataka, objašnjava Dejvid Hatavej, solarni fizičar u Nacionalnoj svemirskoj i vazduhoplovnoj agenciji (NASA).

Među američkim naučnicima počeo je da se širi glas da nešto nije u redu s našom zvezdom. Tako je iz jedne (navodno ugledne) ustanove skoro odaslato saopštenje za javnost pod upozoravajućim naslovom: na Suncu već duže vreme nema pega.

Pažljivo pregledanje istraživačkih činjenica kazuje da to, baš, nije tako. Sunce je sada u najnižoj tački svojeg 11-godišnjeg ciklusa, a to se naziva solarnim minimumom ili razdobljem zatišja koje se događa između dva solarna maksimuma.

U toku solarnog vrhunca velike pege i snažne baklje svakodnevna su pojava: aurore se pojavljuju na Floridi, zračenje isključuje satelite i ometa radio-veze. Poslednji put tako nešto događalo se 2000. i 2001. Za vreme solarnog minimuma baklje gotovo da i ne postoje, prođe sedmica pre nego se uoči nova, a ravnomernu mirnoću na površini poremeti tek pokoja pega. I to se, upravo, sada dešava.

Najduže zatišje

Ali pojedini posmatrači dovode u pitanje samo trajanje minimuma koji je zašao u svoju treću godinu. „Izgleda kao da dugo traje, ali smo zaboravili koliko, zapravo, može da potraje”, naglašava Dejvid Hatavej.

Početkom 20. veka bilo je dvostruko dužih razdoblja zatišja, a većina istraživača koji se danas iščuđuju nije bila ni rođena.

Dejvid Hatavej je proučavao međunarodno brojanje Sunčevih pega sve do 1749. godine: prosečni solarni ciklus iznosi 131 mesec, sa uobičajenim odstupanjem od 14 meseci. Sadašnji (nazvan 23) do sada je namirio 142 meseca – što je još u granicama statističkih datosti i daleko od neuobičajenog.

Najduži zabeleženi minimum, tzv. Monderov minimum (od 1645. do 1715.), odužio se, čak, 70 godina! Sunčeve pege pojavljivale su se povremeno, izgledalo je kao da je solarni ciklus nestao. Dotično vremensko razdoblje poklapa s malim ledenim dobom, nizom neuobičajeno hladnih zima koje su zahvatile severnu Zemljinu poluloptu. Mnogi astrofizičari su uvereni da je zatišje na Suncu, u sprezi s pojačanim vulkanskim izlivima i verovatnim promenama okeanskih struja, igralo veliku ulogu u zahlađenju iz 17. stoleća.

S razloga koje niko ne može rastumačiti, Sunce je živnulo početkom 18. veka i do danas se smenjuju 11-godišnji ciklusi. Zbog toga što solarni fizičari ne znaju šta je  to izazvalo Monderov minimum, ni kako je uticalo na klimu na Zemlji, uvek oprezno traže nagoveštaje da li se tako nešto može ponoviti. Dejvid Hatavej veruje da zatišje u 2008. godini ne najavljuje novi Monderov minimum i da sve teče uobičajenim tokom.

Galilejevi oblaci

Sunce se, inače, veoma mnogo prošara pegama, nekima većim od Jupitera, i to u vreme vrhunca. Nasuprot tome, prođu meseci pre nego se uoči jedna jedina, što se naziva solarnim minimumom. U februaru 2006. je od 28 dana 21 bio bez ijedne. Izostanak pega znači da se Sunce primirilo, a one su izvori baklji.

Slavni astronom i fizičar Galileo Galilej imao je sreće 1610. godine, jer je ona bila blizu maksimuma: zato je kroz svoj durbin video mnogo pega koje ga nisu suviše iznenadile. Naime, kineski astronomi su našu zvezdu posmatrali golim okom, kroz oblake i maglu, i pege su opisali 28 leta pre Isusa Hrista. Ali je poreklo ostalo tajna: sam Galileo Galilej je smatrao da bi to mogli biti oblaci.

Danas se, međutim, zna da su to velika ostrva magnetizma koja se pojavljuju kada se magnetno polje, nastalo unutrašnjim komešanjem, probije na površinu. Ta polja sprečavaju protok vreline iz dubine hladeći površinu. Kada biste uspeli da zabodete termometar, izmerili biste  nekoliko hiljada Celzijusovih stepeni. Zato izgledaju tamnije od užarene okoline. Sunčeve pege neprestano izviru; linije magnetizma se zakrivljuju i protežu sve dok napetost ne postane velika i završi se eksplozijom – bakljom. Ova veza između baklji i pega objašnjava tišinu solarnog minimuma.

I u tom razdoblju se povremeno uočavaju pege i baklje (za vreme minimuma 1976, 1986. i 1996. opažena je, barem, jedna divovska pega i jedna najjača moguća baklja).

Svedoci smo, dakle, zatišja uoči bure.