Bitka za snabdevanje hranom u „zaključanom" Šangaju

Nakon više od dve godine žestoke borbe protiv pandemije korone u Kini, „pao” je Šangaj, i to od najblažeg oblika virusa, što je možda jedina dobra vest u zatvorenom gradu. To zbunjuje građane, ali i SAD, koje su digle glas zbog drakonskih mera koje su do juče obuhvatale i razdvajanje zaražene dece od roditelja. Kina im je poručila da, kada je reč o suzbijanju pandemije, dobro znaju šta rade. A ono što sada rade zasniva se na planu da, možda i već u maju, potpuno iskorene virus. Procenjuju da je bolje da žive izvesno vreme pod strogim pravilima, nego da nonšalantnost prema koroni plaćaju životima.

Od prvog zvaničnog zatvaranja dela grada, privrednog centra Pudong, prošle su skoro tri nedelje. Masovno testiranje ljudi (26 miliona stanovnika) gotovo je svakodnevno. Život se odvija onlajn. Školska nastava, poslovi, nabavke obavljaju se isključivo od kuće, što funkcioniše glatko – osim nabavke hrane.

Vlasti su prvobitno htele da grad zatvore u dve etape. Prvo Pudong, a potom i Puhi (reka Huangpu razdvaja ove dve regije) – na po četiri dana. Međutim, 31. marta usledio je model koji podrazumeva zaključavanje u svakoj zgradi na 14 dana ako se među stanarima pojavi pozitivni slučaj. Bez mogućnosti izlaska, izuzev kada treba uraditi test.

Ako se slučaj zaraze pojavi u bloku, komšijama prvih sedam dana nema napuštanja zgrade, a ostalima iz kraja su dozvoljene šetnje u okviru bloka. U preventivnoj varijanti moguć je izlazak po kvartu, ali ako se u međuvremenu neko razboli, sledi karantin od 14 dana.

Iako je teško kritikovati grad koji je funkcionisao pune dve godine, dok je svet živeo pod ključem, teško je prihvatiti da se u času kada se svet otvara Šangaj ubaci u ovaj režim.

Bračni par iz Srbije, Marina i Miloš Lješević, godinama žive u Šangaju, odakle su s nevericom pratili vesti o Evropi koja se krila od virusa među četiri zida, a sada evo ni oni ne izlaze iz stana.

„Pogotovu što su simptomi obolelih mahom asimptomatični. Smrtnih slučajeva nema i, koliko nam je poznato, 90 odsto stanovništva je vakcinisano. Vlasti se strogo drže politike nulte tolerancije”, kaže Marina Lješević za „Politiku”.

Njihov komšija razboleo se 7. aprila, što znači da se prethodnih sedam dana koje su proveli zatvoreni resetuje i računanje 14 dana izolacije počinje od kada je zabeležen pomenuti pozitivan slučaj. Dakle, oni će, ako se niko u zgradi u međuvremenu ne zarazi, moći da izađu napolje posle 21 dana. Do tada mogu da odu da se testiraju, za šta je potrebno svega desetak minuta.

Zatvaranje je izazvalo ozbiljne probleme što se tiče nabavke hrane. Ovaj bračni par ustaje pre šest kako bi se domogao namirnica. Našu sagovornicu, koja kupovinu voća naziva svojevrsnom bitkom, nasmejala je ilustracija, nastala ovim povodom, na kojoj Marvelovi junaci, krvavi i u modricama, drže u rukama krastavac i patlidžan.

„Snašli smo se tako što hranu nabavljamo preko grupnih narudžbina – kupuje ceo blok ili zgrada. Vlada je delila pakete povrća i mesa, pirinač i jaja. Mi živimo u centralnom delu grada, a verujem da su oni po obodima u nezavidnijoj poziciji zbog dostave”, priča Marina i ističe da je rad od kuće izuzetno dobro organizovan.

Ljudi su zbog specifičnih uslova rada angažovani u skraćenom radnom vremenu, a plate nisu smanjene.

„Mnogo ljudi radi onlajn. Dobar deo poslodavaca ponudio je rad od kuće ili kombinovani model i po okončanju pandemije. Naša firma učinila je sve da takav sistem perfektno funkcioniše. Kada sistem radi, onda se i ne bunite zbog ovakvih mera. Opšti utisak je da građani veruju u ono što radi država. Oni koji se bune opet ne žele da ljudi umiru zbog neodgovornog ponašanja”, objašnjava Marina.

Ono što kod mnogih izaziva strah jeste da budu u „karantinu u okviru karantina”.

„To znači da budu smešteni u halama, gde je prilično neuslovno. Mnogi zbijaju šale i na taj račun govoreći da će tamo makar imati obezbeđena tri obroka, a ne da biju bitke s dostavljačima”, kaže naša sagovornica.

Ova situacija utiče na ekonomiju Šangaja, svetskog finansijskog i trgovačkog centra – grada s najvećim BDP-om u Kini. Vlada pokušava da ublaži štetu planom da otvori prodavnice i apoteke. Preduzetnike smeštene u objektima u državnom posedu oslobađaju plaćanja zakupa na tri meseca. Ogromnu štetu trpe i velike svetske kompanije.

Marina nam se, uoči objavljivanja ovog teksta, javila da saopšti lepe vesti: broj zaraženih opada, gradske vlasti ubeđene su da će ostvariti zacrtani cilj – dinamična nula bez preminulih.

„Bićemo ponosni ako uspemo u tome – bez izgubljenog života. Do tada strpljivo virimo kroz prozor”, kaže Marina.