Stano: Vreme da se dijalog Beograda i Prištine uspešno okonča

BRISEL - Portparol Evropske unije Peter Stano poručio je danas, na 9. godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma da je sada je vreme da se krene napred i da se proces dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine "uspešno okonča".

Stano je u izjavi za Tanjug istakao da su potpisivanjem Sporazuma Beograd i Priština preuzeli važne međunarodne obaveze i istakao da obe strane moraju da u potpunosti primene sve što je dogovoreno.

"EU i države članice očekuju od obe strane brz napredak, kao i da se i Beograd i Priština u njega ozbiljno uključe. Evropska unija i zemlje članice takođe očekuju da obe strane u potpunosti primene sve sporazume koji su već postignuti", rekao je Stano.

Dodao je da EU nastavlja da radi sa stranama u dijalogu kako bi bio postignut, kako je rekao, "sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije", pri čemu će se baviti svim preostalim ključnim pitanjima.

Devet godina od potpisivanja Briselski sporazum je mrtvo slovo na papiru

Briselski sporazum je danas, devet godina nakon potpisivanja, na neki način potpuno suspendovan odbijanjem albanske strane da ga sprovede i izmicanjem međunarodne zajednice da obaveže Albance da ispoštuju propisane tačke vezane za srpsku zajednicu na KiM, kaže glavni urednik portala Kosovo onlajn Miloš Garić.

U izjavi za Tanjug, povodom godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, Garić je podsetio da je to tada to izgledalo kao jedan od ključnih događaja, koji će odrediti normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i omogućiti uspostavljanje baze na osnovu koje će se uspostaviti mir na KiM.

Objasnio je da se prvih šest tačaka sporazuma odnosi na prava Srba na KiM, kao i da su ključna za svakodnevni život našeg naroda - privredu, lokalnu administraciju, upravu, kulturu i zdravstvo.

Prema njegovim rečima, od 2013. godine sprovedene su sve tačke Briselskog sporazuma, osim onih koje se tiču srpske zajednice i prava Srba na KiM.

"Za sada je Briselski sporazum, u tom ključnom delu za naš narod, pao u vodu i ne vidi se da li će u skorijem periodu biti omogućeno i realizovano, ono što su Albanci odlučili da ne sprovedu", kazao je on.

Ocenio je da premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti do sada nije pokazao otvorenost da ispoštuje Briselski sporazum, već se poziva na odluku Ustavnog suda Prištine iz 2015. godine, pa mu ni dan danas "ne pada na pamet" da ispuni svoju obavezu i ispoštuje sporazum koji bi garantovao Srbima bolji i bezbednji život.

Naglasio je da međunarodna zajednica ništa ne radi kako bi obavezala Albansku stranu da sprovede u delo ono što je propisano.

"Briselski sporazum je sada ostao kao mrtvo slovo na papiru koje Srbiji daje pozicju da preispita i svoj pristup obavezama. Srbija je na sve svoje obaveze, koje se tiču integrisanja srpskog naroda i institucija u kosovski sistem, pristala i sprovela ih", podsetio je Garić.

On smatra da je sada jako teško ostvariti bilo kakvu vrstu dijaloga i pegovora između Prištine i Beograda.

Podsetio je da taj dogovor ne može da se postigne ni oko registarskih tablica, već Priština ucenjuje i preti, kako oko sitnijih problema, tako i kada su u pitanju velike odluke.

"Kurti najavljuje da će se sve odluke na Kosovu donositi na osnovu rečipročnih mera, po kojima je Kosovo, kao samostalna država, ravnopravno u odnosu na Srbiju i Beograd", upozorio je Garić.

Zaključio je da dokle god Kurti bude forsirao da je Kosovo samostalna država neće biti bilo kakve normalne veze između Beograda i Prištine.

Na pitanje da prokomentariše to što je Velika Britanija poslala Prištini protivtenkovsko naoružanje, Garić je rekao da je očigledan plan Britanaca da se albanska kosovska strana u oružanom smislu ojača i postanje pretnja za Srbe.

"Iako se naoružavanje albanske vojske protivi svim dosadašnjim sporazumima i dogovorima između Beograda i Prištine, Albanci se naoružavaju i sa zapada dobijaju pomoć u naoružavanju, logistici i obukama i to pre svega od najmoćnijih zapadnih država", objasnio je on.

Takođe, dodao je da je Britanija ovim pokazala da sprovodi sopstvene interese na Balkanu, a oni, kako je istako, nisu u skladu sa interesima ni Prištine, ni Beograda.

Zaključio je da su protivtenkovski sistemi i vojna pomoć, koje šalje Britanija Prištini, u sklopu ambicija prištinskih vlasti, čiji je prioritet sejanje straha u srpskim sredinama na KiM i pokušavanje da se srpske opštine stave "pod šapu" i potpunu kontrolu.

Prema rečim Garića jedan od ciljeva Kurtijeve politike je i da se prekine komunikacija Srba sa Kosova sa Srbijom, zbog čega on svesno izaziva incdente na granicama.

"Kurti je spreman čak i na oružani napad kako bi Srbi prihvatili vlast Prištine ističući da je "potpuno jasno da se Albanci oružano spremaju zbog neprijateljstva prema Srbima. Sve sile koje pomažu Prištini rade u direktnoj suprotnosti sa težnjama da se na KiM stvori mir i stabilan život", rekao je Garić.

Istakao je da su Britanci i ranije radili protiv interesa Srbije i mira na Balkanu, a njihov stav, dodaje, jasno potvrđuje i činjenica da se protive Inicijativi otvoreni Balkan, koja bi zemlje regiona ojačala i udružila.

Smatra da je sada jedina mogućnost da se srpski i albanski narod samostalno izmire i dogovore, bez upliva politike i stranih uticaja.

Garić je prokomentarisao i to što Srbija jača svoje odbrambene i vojne sisteme i kazao da je Priština zbog toga negodovala, iako je jedina ideja naše zemlje odbrana, a ne napad.

"Beograd nema nikakve namere da izaziva neprijateljstva, ali očigledno se Srbija posmatra kao problem, te ako snaži i jača oružane snage, na taj način dodatno izaziva podrozrenje od država u regionu i Evropi", kazao je Garić.