Tajna zdravog jajeta

Čačak – Merenjem sadržaja jaja iz dve različite grupe, naučni istraživači u Srbiji nedavno su utvrdili da nosilje koje rastu i hrane se u podnom sistemu, odnosno u kavezima, daju jaja sa manje holesterola nego one iz organskog uzgoja, kojima je dozvoljen pristup polju i pašnjaku.

‒ Merenje je obavljeno sedam puta tokom jednogodišnjeg proizvodnog ciklusa za nosilje različite starosti, od 24, 32, 40, 48, 56, 64 i 72 nedelje, a koristili smo po 15 jaja iz sve četiri ogledne grupe. Sadržaj holesterola u tim jajima određivan je hematografom, jednim od danas najsavremenijih uređaja u oblasti kojoj je namenjen – kaže za „Politiku” dr Simeon Rakonjac, jedan od učesnika u ovom ogledu i docent Agronomskog fakulteta u Čačku.

Rezultati su pokazali da je čak u šest od ukupno sedam kontrola sadržaj holesterola bio veći u jajima nosilja iz organskog uzgoja a jedini izuzetak bile su najmlađe kokice iz kaveza (do 24 nedelje) čija su jaja imala više masnoća nego kod vršnjakinja koje se većim delom hrane na livadi. Najviše holesterola (400 miligrama na 100 grama) izmereno je u jajima organskih nosilja starosti do 56 nedelja. Sa druge strane, kokice u toj starosnoj grupi gajene u kavezu, zavisno od genotipa, imale su od 237 do 306 miligrama holesterola.

Mnogi svetski stručnjaci, među njima i Pol B. Zigel sa Univerziteta u Virdžiniji, godinama se nadmeću tražeći odgovor na pitanje koji gentotip kokica bi davao jaja sa još nižim sadržajem holesterola, jer bi to moglo imati veliki komercijalni značaj. A ovaj, domaći ogled, obavili su istraživači sa Agronomskog fakulteta u Čačku i Instituta za stočarstvo iz Zemuna.

Što se naših domaćica tiče, one ne moraju mnogo da brinu kad na tržnici budu pazarile jaja za Veliki petak. Doduše, od 2016. do 2019. godine broj organski gajednih kokoši u Srbiji jeste se povećao više od pet puta (sa 3.158 na 17.751), ali i ta nova brojka čini tek 0,1 odsto od ukupnog zbira jedinki ove vrste u našoj zelji.

Međutim, posebno u državama Evropske unije, proizvodnja organskih jaja doživljava veliki rast, poslednjih nekoliko decenija, gde se broj organskih kokoši nosilja od 2016. do 2019. godine povećao sa 17,76 na 22,68 miliona jedinki. Evropski naučnici navode da su dva osnovna razloga za takvo širenje organskog načina gajenja živine: proizvodnja kvalitetnijih i zdravijih proizvoda za ljudsku ishranu i obezbeđenje većeg nivoa dobrobiti za gajene životinje.