U potrazi za plesnom harmonijom

Od našeg izveštača 
Beč – Međunarodni festival igre ImpulsTanz – koji se tradicionalno održava u Beču – ovoga leta ne pleni samo bogatim repertoarom, kojim proslavlja svoj 25-godišnji jubilej, već i otvorenim konceptom koji na opušten i nekonvencionalan način spaja tradicionalne i moderne komponente baleta sa instalacijama, glumom i interaktivnim performansima.

Dok se pokoje dnevne novine i nova generacija posetilaca čude opisima pojedinačnih delova zvaničnog programa festivala, koreografi pokazuju svoje instalacije, savremeni vizuelni umetnici svoje koreografije, na binama se pojavljuju izvođači etnomuzike, naturščici i članovi porodica autora, a klasičan i moderan balet sve više krune predrasude koje su decenijski gajili jedan prema drugom.

Isusovke umesto štikli

Na gala večeri u Burgteatru održanoj 14. jula (sa reprizom 16), svoju virtuoznost su pred mnogobrojnom publikom rame uz rame pokazali članovi Marinski baleta (nekada Kirov), plesna trupa Ane Tereze de Kersmaker, solisti pariske nacionalne opere, članovi trupe Vilijama Forsajta i kanadski ansambl Mari Šuinar. Član upravnog odbora Gijom Poatrinal označio je događaj u Burgteatru kao „originalnu kooperaciju baziranu na zajedničkim vrednostima“ u kojoj su klasični izvođači izveli koreografije modernih autora, a moderni klasične.

Ove godine je zaista sve počelo drugačije: festival je na svečanom prijemu u Reduten sali Hofburga 9. juna formalno otvorio (razume se, u odabranom krugu zvanica) austrijski predsednik Hajnc Fišer, a potom je prostorijom kojom se pod drugačijim okolnostima šire zvuci klasične muzike ili suvoparni politički/ ekonomski razgovori zaigrao duo Am Lin Akselsen & Anani Dođi Sanouvi iz belgijske trupe Kompani Rozas. Za halabuku se međutim postarao „polugolišav“ nastup dua Stefani Kaming i Luke Baja na koreografiju Austrijanca Krisa Haringa, prošlogodišnjeg dobitnika Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji. Naslovi koji su narednog dana osvanuli po austrijskoj štampi slovili su od „Ironičnog poziranja kod predsednika“ do „Polugolih u Hofburgu“. Da se ne bi izvukao pogrešan zaključak, objavljeni tekstovi nisu upozoravali na opasnost od širenja nemorala iz biblijskog opisa „Sodome i Gomore“ zbog gole kože na nekakvoj zvaničnoj svetkovini; posle čitanja prvih rečenica, poruka ugledne državne štampe jasno je slovila da se, zbog neosvrtanja umetnika na prostor i društveni položaj publike, u Austriji razbija poslednja ćelija elitizma. An-Tereza de Kersmaker, osnivačica Kompani Rozas i članica komisije za nagradu „Prix Jardin d'Europe“, koja se ove godine prvi put dodeljuje na Impuls tancu, dodatno je zabavila pozvane novinare nonšalantno ispaljenom izjavom: „Ovo je prvi put da se u Hofburgu izvodi moderan balet. Baš fino.“ „Fino“, kao mlak pridev za ograđivanje od falsifikovanja umetničkih poruka zarad aplauza u višim krugovima, govori i o elementarnoj razlici između profila posetioca Impuls tanca i klasičnih festivala poput predstojećeg u Salcburgu. Večernje haljine i šminka ostaju kod kuće, umesto visokih potpetica nose se „isusovke“, a na izvođenjima se sa velikim ponosom isključivo nosi nepatvoreno interesovanje za igru.

Zaboravi Holivud, tu je Bolivud

Od svog osnivanja osmišljen kao platforma za razmenu iskustava igrača i koreografa, Impuls tanc do svog zatvaranja (11. avgust) nudi i oko dve stotine specijalizovanih radionica na kojima predaje sedamdeset devet internacionalno priznatih koreografa. Među radionicama se ipak, sem onih za profesionalne ili buduće igrače, nalaze i sadržaji za decu i omladinu, za osobe sa posebnim potrebama, penzionere i amatere, a moguće je i upisati se na kurs „Bolivud igranja“, ili na hiphop i džez-balet. Pored njih, postoje, između ostalih, i radionice za jogu svih uzrasta i nivoa, za pilates, meditaciju, taj-či... Interesovanje je ogromno, a cene pristupačne.

Najlepše iznenađenje Impuls tanca je izvođenje koje je otvorilo festival: indijsko „Manganijarsko zavođenje“ u koreografiji Rojstona Abela. Od trideset pet izvođača, pet su deca u uzrastu četiri do devet godina. Veličina na britanskom tlu, Abel, koji je trenutno radi na projektu sa Žilijet Binoš, ženom od koje je napravio igračicu, a ona od njega – glumca, uradio je koreografiju za prošlogodišnju koncertnu turneju Kajli Minog. Abel je sarađivao sa Hanifom Kurejšijem i Anišom Kaporom, kojima je posvetio dobar deo zahvalnice u svome programatorskom tekstu za Impuls tanc.

Zatamnjena bina „Manganijarskog zavođenja“ na kojoj je postavljena kulisa sa ograđenim „kabinama“, iz minuta u minut otkriva mističan svet sufi muzičara iz Radžastana koji su vekovima pevali i svirali indijskim vladarima. Orkestar pevača i muzičara čiji je jedini „igrač“ dirigent – očarava svojom zaljubljenošću u jedan skoro već sasvim zaboravljen žanr.

Veliki američki koreograf Vilijam Forsajt, koji već 25 godina boravi u Berlinu, trenutno pokazuje svoju instalaciju „Raštrkana gomila“ u austrijskom parlamentu – njegov interesantan, ali ne preterano originalan doprinos modernoj umetnosti u vidu stotine belih balona značajan je po poruci da su granice između višeslojnih aspekata umetnosti sve tanje i tanje.