Prolećno čišćenje televizora

Izborna tišina je prošla kao tren. Predizbornu buku zameniće dijalog. Ali, da li će to ostati samo kao tema na televizijama, trenutno raspoloženje ili će zaista, napokon, zavladati dijalog među nama i oko nas? Ili će, pak, dijalog biti samo povod za neku novu buku? Hoćemo li ovih dana ekran utišavati ili pojačavati? Čini se kao da zatišja zapravo nema, ni na domaćem ni na evropskom terenu. Budućnost će nam, izgleda, biti glasnija no ikada!

Da li zaraćene strane početi da pregovaraju? Hoće li prolećne laste prekriti ratna zgarišta i dim? Možda dijalog zameni monolog, a monotono jednoglasje preraste u harmonično višeglasje.

Ili samo imamo prevelika očekivanja? Možda je sve to samo TV šou koji prikriva one prave životne brige i strepnje?

Gledajući postizbornu nedelju, na televizijskoj sceni se ipak sve vratilo na staro. Ista lica, isti maniri, ista nedorečenost, nekultura... Rijaliti teraju po svom, starlete po svom, prostitucija se širi u medijskim krugovima...

Međutim, nije sve tako crno. Tu je poneka nova špica, poneka boja, prekrečeni studio, u znak proleća. Ali, da li je to dovoljno za kvalitetan program?

Da li je dovoljno promeniti grafiku da bi televizija izgledala moderno, da bi držala pažnju gledalaca? Lepa slika ne vredi ništa ako se voditelji u tom ramu osećaju neprilagođeno i zbunjeno... Ako su „zabagovani” u nekom prohujalom vremenu... Ako su neprirodni, ako ne umeju da slušaju sagovornika, a samim tim ni potrebe gledalaca. Ako ne umeju da postave pravo pitanje, da vode dijalog... Ako se sve pretvara u dodvoravanje, ulagivanje, postavljanje unapred osmišljenih pitanja...

TV lica nikako da shvate da je za ovu profesiju potrebno mnogo više od modernog studija. Ništa ne vredi ako ne umeju da drže kontrolu nad programom. Ako zbog njih ne ostavimo ručak na šporetu i približimo se televizoru da bismo s pažnjom odslušali emisiju do kraja. Potvrda dobrog programa je ako se zbog njega ne javimo na telefon, ako „ne vrtimo“ društvene mreže. I, naravno, ako ne upotrebimo daljinski upravljač duže od pet minuta. Kad se to desi, bićemo uvereni da je televizija vredna postojanja i da je opravdala svaki minut koji odvajamo za nju.

Proleće je... Unesite vedrine u svoje studije. Napravite veliko spremanje i velike i važne odluke. Obrišite prašinu sa svojih ekrana... Razgovarajte, oslušnite...Otkrijte ljude, one male, a tako velike, koji zaslužuju parče medijskog prostora. Ima ih, samo se osvrnite! Osvežavaju poput prolećnog cveća.