Vakcinacija je najbolja prevencija

I pored toga što je imunizacija smanjila obolevanje od raznih zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinom, moderna civilizacija se danas susreće s problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

U nedelji u kojoj se obeležava „Evropska nedelja imunizacije” Forum pacijenata Srbije i Respiratorni edukativni Centar, pokrenuli su kampanju „Ko rano rani” posvećenu vakcinaciji, kao najboljem vidu prevencije mnogih oboljenja.

Kako je objašnjeno, respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Godišnje se registruje oko 10 miliona slučajeva ovih infekcija, a uobičajeni uzroci su bakterija pneumokok, virus gripa i SARS-CoV-2. Od različitih akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće.

– Vakcine su sigurno među najbezbednijim lekovima koji se daju ljudima, jer u poređenju s drugim lekovima, za neželjene reakcije na vakcine postoji najmanja tolerancija. Od svega što ljudi uzmu, bilo koje pilule, čak i prirodne preparate, vakcine su verovatno najsigurnije. Za vakcine nikad ne prestaje kontrola. Kad neka osoba preleži određenu bolest ostaje imunitet. To je stanje otpornosti koje tu osobu štiti od ponovnog susreta sa istim mikroorganizmom koji izaziva tu bolest. Ljudi smatraju da imunitet traje doživotno, što nekada jeste, a nekad nije slučaj. Postoji mit da je uvek bolje preležati bolest, nego se vakcinisati, jer je imunitet nakon infekcije bolji, no nije kod svih bolesti tako. Kod virusa korona postoje studije koje jasno pokazuju da ste nekada bolje zaštićeni vakcinama, naročito ako su to RNK vakcine, nego ako preležite infekciju – rekao je profesor dr Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Što se tiče pneumokoka, tu je situacija sa vakcinama drugačija. Reč je o bakteriji sa većim brojem tipova koje istovremeno kruže, a ne menjaju se toliko. Tako su i napravljene različite vakcine protiv pneumokoka koje štite od većeg broja tipova, pre svega onih koji najčešće izazivaju teže bolesti kod ljudi.

– Neke od tih vakcina daju se deci nekoliko puta tokom prvih godina života, dok se odraslima daju jednom uz eventualno kombinovanje sa drugom vakcinom protiv pneumokoka – dodao je dr Marković.

Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonija ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom mogu da se završe smrtnim ishodom.

– Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio kovid 19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za kovid, grip i pneumokok. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima – istakao je asistent dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Prošlo je gotovo 800 dana od kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj virusa korona. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji umrlo je više od 16.000 ljudi od posledica kovida, a broj registrovanih slučajeva premašio je dva miliona.

– Važnije od statistike i podataka su oni lični, porodični izazovi i iskušenja sa kojima smo se suočavali u proteklom periodu. Zajedno sa strukom pokrećemo kampanju „Ko rano rani”, kako bismo apelovali na građane Srbije da se vakcinišu i da na vreme brinu o svom zdravlju – zaključila je Gorica Đokić, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.