Levica odlučuje o predsedniku Francuske

Emanuel Makron je tokom dve nedelje na sve načine pokušavao da ojača branu kako bi Francusku, i Evropu, spasao od bujice desničarskog ekstremizma, ali u drugi krug predsedničkih izbora ulazi više oslonjen na tradiciju nego na ubedljivu podršku birača.

Aktuelni predsednik i lider centrističke Republike u pokretu odlazi u duel sa kote od 27,6 odsto osvojenih glasova. Marin le Pen, predvodnica Nacionalnog okupljanja, ponovo se, kao i 2017, izborila za direktan obračun, ovoga puta sa 21,95 odsto glasova iza sebe, najviše što je neki kandidat krajnje desnice ikada dobio.

Makron uoči prvog kruga jedva da je vodio kampanju. Poredeći sebe sa rimskim bogom Jupiterom, imao je samo jedan veliki miting u Parizu kada je rivalku predstavljao kao„pretnju demokratiji” nesposobnu da vodi zemlju. Onda je u poslednje dve nedelje prihvatio trku pokušavajući da odagna kritike da se više posvetio neuspešnim razgovorima sa Vladimirom Putinom oko rata u Ukrajini.

Le Penova je sve vreme obilazila Francusku. Igrajući na kartu sve većeg socijalnog i urbano-ruralnog rascepa, po malim mestima se predstavljala kao „glas zaboravljenih” insistirajući da je bivši bankar Makron „predsednik bogatih”.

Šef Jelisejske palate oslanjao se na ekonomiju, pre svega zaposlenost, ali ekspanzija je mahom nagrađivala bogate, zbog čega su se tokom zime 2019–20. dogodili masovni socijalni nemiri „žutih prsluka”. Onda su u poslednje dve godine stigli pandemija a posle nje i rat u Ukrajini.

Francuzi su u politici često mrzovoljni, ali ovoga puta su ljuti što je Makron zemlju dva meseca držao zaključanu i, smatraju, silom nametao vakcinaciju. Iako je rat na istoku Evrope tek na 14. mestu liste zabrinutosti, kriza i preteća inflacija naškodili su Makronu. Nagli skok cena života, posebno goriva i struje, postao je glavna briga birača.

Le Penova je uverena da će Francuzi imati snage da se u poslednji čas ne uplaše zaokreta udesno kao pre pet godina. Dodatno je izbrusila oštrice svoje desničarske platforme predstavljajući se kao umerena, pa je radnička klasa većinom uz nju.

Ruska invazija doprinela je da Le Penova bude obazrivija. Uoči izbora 2017. putovala je za Moskvu da bi se srela sa Putinom i obezbedila da ruska banka  kreditira deo njene kampanje. Tada je obećavala srdačnije odnose sa Kremljom, napuštanje evra, izlazak iz EU i moratorijum na sve ilegalne imigrante.

Danas vidi Francusku kao globalnu „silu mira”. Nije govorila o evru ili izlasku iz EU, iako i dalje želi kraj dominaciji evropskih zakona nad nacionalnim. Putina je optužila kao odgovornog za agresiju. Umesto islamofobije i kampanje za zabranu nošenja hidžaba kao simbola islamofobije, fokusirala se na ekonomska pitanja.

Obećala je drastično smanjenje poreza na gorivo i poreza radnika mlađih od 30 godina. Govorila je da bi granicu za penziju spustila sa 62 na 60 godina, dok bi je Makron podigao na 65. Igrajući na kartu rastućeg otpora etabliranij političkoj eliti, ponavljala je da želi da promeni sistem iznutra, a ne da ga razbije.

Iako je njena platforma na mnogo načina radikalna, štošta ne liči na nekog ko godinama vodi rat protiv globalizacije i imigracije. Desnica je „umivenija”, pa Makron ne može da računa na deo birača koji pripadaju tradicionalnom frontu „anđela protiv đavola”. Sve je to uticalo da su birači manje skloni da je po automatizmu vezuju za ksenofobiju. Istraživanja kažu da je broj onih koji su govorili da nikada neće glasati za desničarku od 2017. pao na deset procenata.

Aktuelni predsednik dobio je podršku dvojice bivših, Fransoa Olanda i Nikola Sarkozija. Le Penova je obezbedila podršku Erika Zemura, još jednog lidera krajnje desnice koji je sa izbora 10. aprila izašao kao četvrti. Procena je da će 80 odsto njegovih birača glasati za Le Penovu.

Da bi pobedio Le Penovu, Makronu je neophodna podrška na drugim stranama, uključujući i levicu. Lider tvrde levice Žan-Luk Melanšon bio je trećeplasirani u prvom krugu potvrđujući da Francuska gravitira ekstremima. Pozvao je birače da ne podrže Le Penovu, ali se uzdržao da otvoreno stane iza Makrona opisujući situaciju kao „izbor između dva zla”. Kako će glasati onih 21 odsto njegovih birača uvećava neizvesnost.

Frustracija aktuelnim predsednikom je tipična za Francuze, a istraživanja kažu da je čak trećina birača levice spremna da podrži Le Penovu dok će druga trećina odlučiti da ne glasa, pa je borba za apstinente bila glavni cilj ofanzive šarma koju su između dva kruga pokrenula oba predsednička kandidata.

Da bi privukao Melanšonove birače, Makron je posle zaokreta udesno ublažio svoje planove, posebno onaj o podizanju starosne granice penzionisanja. Gubeći glasove umerene desnice, obećao je da bi to učinio postupno, po četiri meseca godišnje počevši od 2023. i da je otvoren za debatu.

Levica, posebno popularna u urbanim sredinama i među mladima, drži ključ nedeljnog glasanja. Le Penova je u završnici kampanje bez straha otišla u Avinjon, bastion krajnje levice. To što procenjuje da u tom korpusu može da nađe podršku, drugi krug čini mnogo neizvesnijim nego 2017. kada je Makron okupio „republikanski front” i ubedljivo pobedio sa više od 30 odsto osvojenih glasova.

Ekstremna desnica i krajnja levica kontrolišu više od 50 odsto glasova potvrđujući da većina Francuza sve manje veruje u klasičnu liberalnu demokratiju ili u budućnost evropskog integracionog projekta. U zemlji u kojoj postoji duboko razočaranje politikom, sve je spremno za izbore koje se opisuju kao najvažniji u poslednje četiri decenije.

Duel proevropskog liberalnog globaliste i ekstremno desne nacionalistkinje umnogome će odrediti evropsku budućnost. Makron bi da transformiše EU u kredibilnu vojnu silu „strateške autonomije”. Le Penova ima druge prioritete. Obećava da će, kao u vremenima generala Šarla de Gola 1966, Francusku izvući iz vojne komande NATO-a i zalaže se za „strateško približavanje” NATO i Rusije posle završetka rata u Ukrajini.

Po zapadnim prestonicama smatraju da bi predsednica Le Pen mogla ozbiljno da naškodi jedinstvenom transatlantskom odgovoru Moskvi. Mnogi je opisuju kao „političkog mutanta” koji je samo malo prikriveniji obožavalac Putina. Njena pobeda bi direktno doprinela Putinovom cilju da stvori pukotine u NATO i EU savezništvu.

Makron u drugu rundu ulazi kao favorit, što bio bio deža vu u poređenju sa duelom pre pet godina, ali prednost predsednika je u tom periodu pala na oko šest poena. Francuzi su u dilemi da li da glasaju vođeni strahom od opasne agende Le Penove ili ljutnjom koju imaju prema Makronu, tehnokrati za koga tvrde da je izgubio kontakt sa narodom. Ključno pitanje je koliko će ljudi proceniti da li je Makron i dalje „kandidat za promene” i da li je Le Penova prihvatljivija nego pre pet godina.