Za manjak zelene struje na mreži kriv EPS

„Srbija ne sme da uvozi električnu energiju, već da bude samodovoljna u elektroenergetici i sposobna da višak struje izvozi i to je cilj”, poručuju iz Ministarstva energetike odgovarajući na pitanje kako ćemo ubuduće da osiguramo snabdevanje iz obnovljivih izvora ako smo imali loše iskustvo ove zime kada te struje nije bilo na mreži.

Kako, s jedne strane, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” nije razvilo sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora energije (OIE), a s druge, zbog opstrukcija koje je u prethodnom periodu EPS, kao i EMS, ispoljavao u odnosu na potencijalno zainteresovane za izgradnju takvih kapaciteta, kao i zbog selektivnosti u priključenju na mrežu, Srbija je ostala na skoro zanemarljivim kapacitetima iz OIE, tvrde u ministarstvu.

Upitani koliko ćemo svi mi da platimo uvoz nedostajuće struje iz vetra, sunca i svega onoga što ovo ministarstvo zagovara, a što nikako ne može da obezbedi energetsku sigurnost, odgovaraju: „Jednako koliko i sada plaćamo nedovoljnu proizvodnju, a pre svega zbog neefikasne proizvodnje električne energije iz uglja.” Podsećaju da su upozoravali i EPS i Vladu Srbije i javnost na probleme u funkcionisanju EPS-a, koji su se nažalost pokazali kroz nespremnost termokapaciteta za zimsku sezonu, uprkos pozitivnom izjašnjavanju prethodnog menadžmenta EPS-a predsedniku Republike Srbije, Vladi RS, potpredsednici vlade i resornom ministarstvu da su svi proizvodni kapaciteti (osim jedino kapaciteta u remontu – TENT blok B-1) ispravni i spremni za predstojeću zimu. Kao i tvrdnji da su obezbeđene potrebne količine uglja zadovoljavajućeg kvaliteta, te da će proizvodnja struje biti dovoljna za potrebe građana i privrede na teritoriji Srbije i da je naša zemlja energetski bezbedna.

Podsećamo da je ovo ministarstvo podnelo i krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv tadašnjeg vršioca dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije”, Milorada Grčića, kao i protiv direktora površinskih kopova RB „Kolubara”, Srđana Alimpijevića. Napominju i da podatke o uvozu električne energije treba tražiti od EPS-a.

Na pitanje koliko je novca do sada potrošeno jer na mreži nije bilo čiste energije iz vetra i sunca iz Ministarstva energetike odgovaraju da bez obzira na relativno skromne kapacitete za proizvodnju struje iz OIE, ove elektrane su konstantno tokom kriznog perioda imale proizvodnju, te je nejasno pitanje „Politike”, to jest povezivanje potrošenog novca sa nedefinisanim nepostojanjem proizvodnje energije iz OIE.

Prema mišljenju ovog ministarstva odgovornost za to što nije bilo struje na mreži iz OIE ne treba da snose proizvođači i prodavci te zelene energije već oni koji su upravljali EPS-om.

Upitani kako Srbija koja nema ni toliko sunca ni vetra može da nadomesti ugalj, gas, mazut iz kojih se dobija struja, iz ministarstva odgovaraju da je suština zelene agende u ravnoteži između energetske bezbednosti, odnosno da imamo dovoljno energije i energenata za potrebe stanovništva i privrede (oslanjajući se pri tome u najvećoj mogućoj meri na sopstvene resurse), i zaštite životne sredine.

Izradom nove strategije razvoja energetike do 2040, sa projekcijama do 2050, i nacionalnog integrisanog plana za klimu i energetiku do 2030, sa projekcijama do 2050. godine, biće utvrđeni ciljevi i dinamika razvoja energetskog sektora u narednim decenijama.

Srbija mora pre svega da ima dobru strukturu energetskog miksa koja će obezbediti energetsku bezbednost i samodovoljnost. To će se raditi postepeno u decenijama ispred nas kroz smanjivanje proizvodnje struje iz uglja, što je u vezi sa investicijama i bržim ulaganjem u gradnju novih kapaciteta, koji su trebalo da budu izgrađeni mnogo ranije. To se odnosi pre svega na reverzibilne hidroelektrane i elektrane koje koriste OIE, uz obezbeđivanje dovoljno bazne energije za stabilnost elektroeneretskog sistema. O svemu tome svoje mišljenje i predloge moći će da daju građani i svi zainteresovani kroz javnu raspravu o strateškim dokumentima, naglašavaju iz Ministarstva energetike.