Mosadov kandidat za premijera

ANALIZA VESTI
Predizborna kampanja u Izraelu, u ovom trenutku ona unutarpartijska, po ugledu na izbornu praksu u SAD, nametnula je zanimljivo pitanje. Hoće li, posle davne epohe legendarne Golde Meir, ponovo žena pisati istoriju ratoborne države?

Analize biračkog raspoloženja ostavljaju malo prostora za spekulacije o ishodu unutarstranačkog dvoboja među kandidatima umerenih centrista, stranke napretka (Kadima). Izgledi ministra spoljnih poslova, gospođe Cipi Livni, daleko se bolje kotiraju od rivala, ministra trgovine Šaula Mofaza. Odnos je 38 prema 26 procenata. U izbornim prognozama, takođe, predskazuje se glatka pobeda Livnijeve 17. septembra. Uprkos činjenici da Benjamin Netanjahu, bar u ovom trenutku, važi za favorita.

„Mosadovi kandidati uvek pobeđuju”, tvrde šereti među poznavaocima političke situacije u Izraelu. U ozbiljnijem tonu dodaju da su izgledi, navodno, bivšeg operativca više nego izvesni.

Agent na štiklama

Raščlanjujući životopis Cipi Livni, moglo bi se zaključiti da dosetka o agentu na štiklama ima dvostruku pozadinu i smisao. „Opsluživala je dva gospodara, jednog u civilu, dugog u uniformi”, kaže se u nezvaničnoj informaciji koju Peto odeljenje nemačkog BND-a nudi odabranim novinarima. Saznanja berlinskih obaveštajaca, ili pretpostavke, ipak, hipotetičke prirode, temelje se na „neuobičajenom” toku Livnijeve karijere. Kao poručnik vojnobezbednosnog odseka promenila je strane po isteku vojnog roka. Stupila je u službu Mosada, što se, u najmanju ruku, kosi sa načelima izraelskih obaveštajaca. Kolegama iz vojnog komšiluka nikada se nije stoprocentno verovalo. 

S obzirom na to da je Mosad odvajkada smatrao Pariz jednim od najvažnijih „poligona” u inostranstvu, ne bi trebalo sumnjati da je Livnijeva uživala izuzetno poverenje svojih poslodavaca u Tel Avivu. Poznajući, dalje, Mosadovu operativnu praksu u inostranstvu – prevashodno se oslanja na usluge sajanima, patriotski nastrojenih, lokalnih agenata amatera – moglo bi se pretpostaviti da je Livnijeva obavljala dužnosti jednog „kace”, vodećeg oficira na terenu. Među, prosečno, nešto više od hiljadu profesionalnih agenata Mosada samo mali broj stiče to zvanje. Izuzetnost funkcije Livnijeve, one donekle poznate, u Parizu, nameće pitanje – kada je, uistinu, stupila u kontakt sa Mosadom? Kace se regrutuju iz najužeg jezgra takozvanih perspektivnih kadrova, onih koji su prošli višedecenijsko „stručno školovanje”. Da li je, dakle Cipi Livni, kćerka proverenog patriote i borca nekadašnje izraelske gerile protiv britanske vlasti u Palestini, još u mladosti prošla Mosadov test i položila zakletvu?

Vojnička korektnost

Karijera Cipi Livni poznata je samo u fragmentima. Najveća nedoumica, pri tom, vlada oko njenog napredovanja u vojnobezbednosnom odseku. Da li je Mosad poslao svog budućeg agenta na vojni teren, ne bi li onde izgradila svoju „legendu“, prividno postala jedna od „njihovih“? Druga nedoumica vlada oko vremenske „crne rupe” između 1984. i 1999. godine. Šta je radila Livnijeva u tih petnaest godina, od svršetka pariske avanture sve do početka političke karijere?

Sudeći prema sadržaju nastupa koji su je širom sveta proslavili, istovremeno mobilisali i čitavu plejadu političkih protivnika, Cipi Livni poseduje crte karaktera koje bi mogle da se dovedu u vezu sa korektnošću časnog vojnika. Njena izjava u zvaničnoj funkciji člana vlade ide u tom pravcu: „Naoružani protivnik je protivnik, ne sme se automatski poistovećivati sa teroristom.”

Njen časni stav, drugačiji od svih drugih, poznatih stavova političara, naravno i Mosada, budi nadu da bi Livnijeva, ma kakve terete prošlosti nosila na plećima, mogla da ispiše novo poglavlje izraelske, time i bliskoistočne istorije. Njeni poznavaoci tvrde da raspolaže kvalitetima koji bi trebalo da odlikuju vrhunske političare. Kadra je da se upusti u inovacije, a da pri tom ne izda svoja ubeđenja. Spremna je na, ponekad, bolne kompromise, ne bi li obezbedila budućnost koje na prostorima Bliskog istoka, za sada, nema.