Da li će Bajden oprostiti princu Muhamedu

Džo­zef Baj­den je na­me­ra­vao da pre­đe na či­ste teh­no­lo­gi­je i oslo­bo­di se ener­get­ske za­vi­sno­sti od Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ali ga je rat u Ukra­ji­ni us­po­rio na oba pu­ta.

Šest me­se­ci pre iz­bo­ra za Kon­gres, Ame­ri­kan­ci pla­ća­ju go­ri­vo sku­plje ne­go ikad. Dok su pro­šlog ok­to­bra u pro­se­ku iz­dva­ja­li 3,3 do­la­ra po ga­lo­nu, da­nas ga­lon pla­ća­ju 4,3 do­la­ra (ot­pri­li­ke 124 di­na­ra za li­tar).

Rat u Ukra­ji­ni po­kre­nuo je ener­get­sku kri­zu, a šef Be­le ku­će još je i za­bra­nio uvoz ru­ske naf­te da bi ka­znio Mo­skvu zbog na­pa­da na Ukra­ji­nu. Zbog to­ga je va­šing­ton­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja pri­nu­đe­na da, su­prot­no ono­me što je obe­ća­va­la, pod­sti­če do­ma­ću pro­iz­vod­nju naf­te i dru­gih za­ga­đi­va­ča va­zdu­ha.

Ame­rič­ki li­der je na tr­ži­šte pu­stio naf­tu iz dr­žav­nih re­zer­vi, dok je pro­iz­vo­đa­či­ma po­ru­čio da poč­nu da bu­še u po­tra­zi za cr­nim zla­tom u no­vim pod­ruč­ji­ma, kad im je vla­da, upr­kos bri­zi za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, već do­zvo­li­la da pro­ši­re bi­znis na no­va naft­na po­lja, pre­no­si „Bi­znis in­saj­der”. Ad­mi­ni­stra­ci­ja je ne­dav­no ob­ja­vi­la da će pri­vre­me­no odo­bri­ti i ben­zin E-15, či­ja je pro­da­ja to­kom le­ta za­bra­nje­na u ve­ćem de­lu ze­mlje. E-15 se do­bi­ja kad se ben­zi­nu do­da eta­nol, ko­ji se pra­vi od ku­ku­ru­za. Vla­da pred­sed­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me za­bra­ni­la je ko­ri­šće­nje ovog bi­o­di­ze­la to­kom let­njih me­se­ci jer po­gor­ša­va si­tu­a­ci­ju sa smo­gom, dok ve­ća pro­iz­vod­nja ku­ku­ru­za do­pri­no­si efek­tu sta­kle­ne ba­šte. Ipak, Baj­de­no­va vla­da je odo­bri­la ovo bi­o­go­ri­vo da bi po­ve­ća­la po­nu­du i spre­či­la da­lji rast ce­na. Iako ma­li broj Ame­ri­ka­na­ca to­či bi­o­di­zel, u Za­pad­nom kri­lu se na­da­ju da će E-15 obo­ri­ti ce­nu go­ri­va za de­set cen­ti po ga­lo­nu.

Or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne kri­ti­ku­ju Baj­de­na da je za­rad krat­ko­roč­nih in­te­re­sa skre­nuo s du­go­roč­nog kur­sa, a to je bor­ba pro­tiv kli­mat­skih pro­me­na. Ave­ni­ja Pen­sil­va­ni­ja ra­ni­je je pred­lo­ži­la da dr­ža­va sa 300 mi­li­jar­di do­la­ra po­mog­ne pro­iz­vo­đa­či­ma ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je i za če­tvr­ti­nu sma­nji emi­si­ju štet­nih ga­so­va do 2030. Iako je pred­log pro­šao u Pred­stav­nič­kom do­mu, Se­nat ni­je dao „ze­le­no sve­tlo” jer su se, osim re­pu­bli­ka­na­ca, us­pro­ti­vi­li i po­je­di­ni de­mo­krat­ski se­na­to­ri.

Ka­ko je naf­ta po­no­vo u mo­di, Baj­den će mo­ra­ti da se pri­bli­ži još ne­če­mu, tač­ni­je – ne­ko­me od ko­ga je že­leo da se dis­tan­ci­ra. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je bli­zak ame­rič­ki sa­ve­znik, ali no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ne že­li da po­ka­že pri­snost i s pre­sto­lo­na­sled­ni­kom Mu­ha­me­dom bin Sal­ma­nom, za ko­ga je Cen­tral­na oba­ve­štaj­na agen­ci­ja za­klju­či­la da je na­re­dio ma­sa­kri­ra­nje di­si­den­ta Dža­ma­la Ha­šo­gi­ja 2018. u Is­tan­bu­lu. Baj­den je sma­trao da je nje­gov pret­hod­nik Do­nald Tramp bio isu­vi­še po­pu­stljiv pre­ma sa­u­dij­skom prin­cu, a pre­ma pi­sa­nju li­be­ral­nih me­di­ja, upra­vo je to raz­log za­što je na­sled­nik tro­na u Ri­ja­du ne­dav­no ulo­žio dve mi­li­jar­de do­la­ra u tek po­kre­nu­tu kom­pa­ni­ju Tram­po­vog ze­ta Dža­re­da Ku­šne­ra. Ka­ko pi­še „Ve­ni­ti fer”, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je na prin­če­vo in­si­sti­ra­nje iz­dvo­ji­la po­me­nu­ti no­vac iako su osta­li čla­no­vi sa­u­dij­skog dr­žav­nog fon­da upo­zo­ra­va­li da je in­ve­sti­ci­ja u no­vi Ku­šne­rov bi­znis „ri­zič­na”, „pre­te­ra­na” i „ni u če­mu ne­za­do­vo­lja­va­ju­ća”. Me­di­ji po­do­zre­va­ju da ov­de ni­je reč o obič­nom po­slo­va­nju, već da Mu­ha­med bin Sal­man vra­ća uslu­gu na­kon što ga je biv­ši ame­rič­ki pred­sed­nik bra­nio upr­kos tvrd­nja­ma CIA.

Tramp ni­je hteo da za­o­štra­va od­no­se sa za­liv­skom te­o­kra­ti­jom, ne sa­mo zbog to­ga što SAD ku­pu­ju sa­u­dij­sku naf­tu, već i zbog to­ga što je nje­go­va vla­da ugo­vo­ri­la pro­da­ju ve­li­kih ko­li­či­na ame­rič­kog oruž­ja Ri­ja­du. Ku­šner se kao sa­vet­nik u Be­loj ku­ći osla­njao na prin­ca Mu­ha­me­da u bli­sko­i­stoč­noj po­li­ti­ci pa su njih dvo­ji­ca do­go­vo­ri­li Avra­mov­ski spo­ra­zum, ko­ji je ozna­čio po­če­tak di­plo­mat­skih od­no­sa iz­me­đu Izra­e­la i ne­ko­li­ko arap­skih mo­nar­hi­ja.

Iako je Baj­den u kam­pa­nji obe­ćao da će od za­liv­ske kra­lje­vi­ne na­pra­vi­ti „ot­pad­nič­ku dr­ža­vu”, nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ni­je uve­la sank­ci­je Ri­ja­du ni zbog Ha­šo­gi­je­vog ubi­stva ni zbog stra­da­nja ci­vi­la i ra­za­ra­nja u je­men­skom ra­tu, u ko­ji je Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja ak­tiv­no uklju­če­na. U po­čet­ku je ak­tu­el­na va­šing­ton­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja ig­no­ri­sa­la prin­ca, ali od po­čet­ka ra­ta u Ukra­ji­ni tra­ži na­čin da po­pra­vi od­no­se s Ri­ja­dom i is­po­slu­je ve­ću pro­iz­vod­nju naf­te. Ka­ko je pi­sao „Vol­strit džor­nal”, Baj­den je pre­sto­lo­na­sled­ni­ka po­zvao te­le­fo­nom, ali je ovaj od­bio da se ja­vi. Za dvor u Ri­ja­du ni­je do­volj­no što se Ame­ri­ka se­ti­la da Mu­ha­med bin Sal­man po­sto­ji, već tra­ži i da Baj­den za­bo­ra­vi na Is­tan­bul i bi­lo ka­kvo iz­op­šta­va­nje, ka­ko mo­nar­hi­je, ta­ko i nje­nog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka.