Renesansa noćnih vozova u Evropi

„Putujem fantastičnim vozom ukrajinske železnice iz Kijeva do Poljske”, pohvalio se nedavno Boris Džonson u kratkom video-prilogu na „Tviteru” posle susreta s Volodimirom Zelenskim. Nije on jedini zvaničnik koji je u Ukrajinu poslednjih nedelja stigao vozom. I čelnici EU Ursula fon der Lajen i Đuzep Borelj, pre Džonsona, nisu u Kijev doleteli avionom, već su stigli šinama.

I dok zapadni lideri silom ratnih prilika iz bezbednosnih razloga u kratke posete Kijevu, umesto avionom, stižu vozom, železnica u Evropi, ali i u drugim delovima sveta, doživljava pravu renesansu.

Dramatične klimatske promene, ali i dvogodišnja pandemija kovida 19, učinile su da putovanje železnicom postane sve privlačnije, kao ekološka alternativa avionskim letovima na kratkim linijama. U istraživanju magazina „Forbs” 81 odsto anketiranih putnika rekao je da će razmotriti mogućnost da putuje vozom, dok su se 32 procenata izjasnila da će u 2022. godini, umesto avionu, prednost dati železnici.

Rastuća popularnost putovanja železnicom na Starom kontinentu nije samo eho slavnih dana „Orijent ekspresa”. Porast železničkog putničkog saobraćaja jedan je od ciljeva Evropskog zelenog dogovora, kako bi se postigli ambiciozni klimatski ciljevi i smanjilo globalno zagrevanje.

Prema analizi britanskog Ministarstva za poslovanje, energiju i industrijsku strategiju, avionski letovi na domaćim linijama po jednom putniku ostavljaju najveći ugljenični otisak – čak 255 miligrama ugljen-dioksida po pređenom kilometru. Nasuprot vazdušnom saobraćaju, putovanje vozom je ekološki najprihvatljivije, jer se po putniku emituje samo 41 gram ugljen-dioksida po kilometru.

Francuska i Austrija su među prvim zemljama u EU koje su dale prednost putovanju vozom u odnosu na avio-letove. Pariz je postavio uslov „Er Fransu” za dobijanje finansijske pomoći države da ukine domaće letove na linijama kraćim od dva sata gde postoji mogućnost putovanja železnicom.

Austrijska vlada je postavila sličan uslov „Austrijan erlajnsu”. Od avio-kompanije su zahtevali da obustavi svoj pedesetominutni let između Beča i Salcburga, jer razdaljinu između ova dva grada putnici mogu da pređu vozom za oko tri sata.

Pre pandemije u Evropskoj uniji je samo osam odsto putnika kao prevozno sredstvo koristilo železnicu. A onda su sanitarne mere koje su države uvodile kako bi zaustavile širenje virusa korona poremetile planove avio-prevoznika. To je bila šansa za železnicu. Evropska komisija je 2021. proglasila „Godinom evropske železnice” kako bi popularizovala putovanje vozom. Tokom kampanje popularisanja železnice „Evropa ekspres” specijalni evropski voz sa zvaničnicima iz Brisela obišao je prošle godine 100 gradova u svim zemljama članicama EU.

Da bi putovanje vozom postalo atraktivno ne samo za turiste, već i za poslovne ljude, započela je i zamena zastarele infrastrukture, uz uvođenje noćnih linija s kolima za spavanje između evropskih metropola, ali i građenje brzih pruga, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Cilj je da se nijedan biznismen ne odluči za putovanje avionom ako taj put može preći vozom za manje od četiri sata. Namera je i da turisti i prosečni putnici izaberu železnicu za putovanja koja traju do šest sati”, kaže za „Njujork tajms” Alberto Macola, izvršni direktor Zajednice evropskih železnica u Briselu.

Za putovanje noćnim vozovima već je počela da se traži karta više. U Francuskoj sve veći broj putnika, od običnih građana, preko lokalnih funkcionera, pa do članove vlade, počinje da koristi železničku uslugu „kola za spavanje”.

„Ideja da možete zaspati u Parizu i probuditi se u Nici postaje sve privlačnija. Omogućava vam da na Azurnu obalu stignete veoma rano, odmorni, a da pritom uštedite na hotelskim troškovima”, kaže Alen Krakovič, jedan od direktora u Francuskoj državnoj železnici (SNCF).

Da bi privukao putnike SNCF je već uveo karte po povoljnoj ceni od 19 evra za putovanja noćnim vozom od Pariza do Nice van letnje sezone. Na istoj relaciji putovanje avionom lou-kost kompanije „Izi džet” košta 31 evro. Austrijske železnice (OBB) već su uvele noćne vozove koji povezuju Beč s Parizom i Amsterdamom s početnom cenom karte od 30 evra za sedenje. A najjeftiniji let niskotarifnom kompanijom „Transavija” na ovim relacijama košta 44 evra, bez troškova za prtljag.

Uprkos podršci Evropske unije železnici, vlade evrobloka su nastavile da uporedo daju i ogromne subvencije avio-kompanijama, ali i to bi moglo da se promeni usled rata u Ukrajini, pre svega zbog sve skupljeg goriva.

Aktivista „Grinpisa EU” Hervig Šuster, koji vodi kampanju „Mobilnost za sve”, smatra mere Beča i Pariza prelomnom tačkom. Predlaže da zbog klimatskih promena Evropska komisija zabrani sve komercijalne avio-linije čiji letovi traju kraće od šest sati, pod uslovom da postoji alternativa putovanja vozom.

Takva mera ugasila bi trećinu evropskih avionskih linija. Iako se vlade članica EU mršte na ovako radikalan predlog, Šuster ističe da su građani spremni za ovakvu promenu: istraživanje „Grinpisa” o klimatskim promenama pokazuje da 62 odsto Evropljana podržava zabranu komercijalnih letova na kratkim relacijama.