Da li će evro „pasti" ispod 75 dinara
Dinar je prema evru znatno ojačao poslednjih sedmica. Postavlja se pitanje da li će biti probijena psihološka granica, i evro pasti ispod 75 dinara? Odgovor je: vrlo verovatno! I pored toga što su mnogi zabrinuti, posebno neto-izvoznici, ipak su ovo za privredu Srbije slatke muke.
Ključni faktor jačanja dinara su, usled političke stabilizacije, dinamizirani ino-kapitalni prilivi: samo u junu strane direktne investicije iznosile su preko pola milijarde dolara i vrlo je verovatno da bi u 2008. one mogle dostići šest milijardi dolara. Pored toga, intenzivira se i komercijalno zaduživanje dok je priliv od doznaka leti sezonski visok (trenutno oko 20 miliona evra dnevno dolazi na devizno tržište po osnovu menjačkih poslova). Jačanju dinara doprinele su i mere restriktivne monetarne politike kojima NBS nastoji da suzbije rastuće inflatorne pritiske (konačno joj je krenulo: julska inflacija iznosi samo 0,1 odsto).
Trenutni kurs pogoduje neto-uvoznicima i svima onima koji primaju plate i penzije u dinarima, kao i onima koji imaju indeksirane kredite (90 odsto). Negativna strana je da jačanje dinara može da poveća neravnotežu platnog bilansa, jer stimuliše uvoz potrošnih dobara, dok, po svemu sudeći, blago destimulativno utiče na izvoz, koji, i pored toga, beleži snažan rast od 22 procenta. Zbog toga su ljuti neto-izvoznici, kojima se smanjuju profitne stope (jačanje dinara nije stimulativno ni za pojavljivanje novih izvozno-orijentisanih preduzeća). Ipak, osnovni uslov za rast izvoza jeste povećanje konkurentnosti, a to podrazumeva mnogo faktora (ispunjavanje strogih evropskih standarda, uspešna promocija, kvalitet), od kojih je kurs samo jedan. Iskustva govore da čak i kada je kurs dinara rastao više od stope inflacije, to nije dovelo do boljih izvoznih rezultata.
Sa aspekta konkurentnosti srpske privrede isto je da li je nominalni kurs dinara prema evru ojačao za tri odsto, ili je razlika između stopa inflacije u Srbiji i evrozoni tri procentna poena. Realno jačanje dinara prema evru u prvih sedam meseci 2008. je 6,8 odsto, a do kraja godine iznosiće, verovatno, više od 10 procenata. Od 2002. do 2007. godine produktivnost rada u industriji rasla je po prosečnoj stopi od oko 12 odsto. Dosadašnji rast produktivnosti bio je veći od realne apresijacije (jačanja) dinara prema evru, tako da konkurentost domaćeg industrijskog izvoza (koji čini 97 odsto ukupnog robnog izvoza zemlje) time nije narušena. Srbiji naruku ide i rast cena osnovnih metala i hrane na svetskim tržištima, čime podiže svoju cenovnu konkurentnost. Jedini rizik da dođe do znatnog slabljenja dinara je snažan pad konkurentnosti srpske privrede u narednim godinama, koji bi uslovio redukovanje deviznih rezervi, odnosno veliki manjak u platnom bilansu.
Za Srbiju je indikativno da je praktično u svim evropskim tranzicionim zemljama od druge polovine devedesetih došlo do jačanja njihovih valuta i snažnog rasta izvoza i ekonomskih aktivnosti. Više je razloga zašto su njihovi realni devizni kursevi apresirali: ispravljanje cenovnih dispariteta, odnosno tendencije približavanja prosečnih zarada (posebno u uslužnom sektoru) onima u izvoznim sektorima, integracija u globalni finansijski sistem, liberalizacija u oblasti telekomunikacija, energije, transporta, zdravstvenog osiguranja. U poslednje dve i po godine, tj. od početka 2006, valuta Poljske ojačala je prema evru za 20 odsto, češka kruna za 23 odsto, slovačka valuta za 25 odsto, mađarska forinta za devet odsto, dok je nominalno jačanje dinara iznosilo 11 odsto. Realno jačanje, koje uključuje i stope inflacije u datim zemljama i evrozoni, kod istih valuta bilo je znatno veće, jer su stope rasta cena bile više od onih u EU.
U narednom periodu najrealnija solucija je da bi kurs dinara mogao i dalje da bude pod apresijacionim pritiskom. „Snaga” dinara u sledećim godinama biće zasnovana na visokim prilivima kapitala (tekući račun platnog bilansa biće veći od rastućeg deficita tekućeg dela platnog bilansa, što će usloviti rast deviznih rezervi NBS). Ova projekcija se zasniva na očekivanom porastu kreditnog rejtinga zemlje, nastavku porasta grinfild investicija, kapitalnim ino-prilivima po osnovu završetka privatizacije, povećanim prilivima po osnovu donacija od EU (s približavanjem EU raste obim pretpristupnih fondova) i pre svega na povećanju stranih direktnih investicija (privatni kapital rado ide u zemlju koja se približava EU). Jak dinar će usloviti i rešenost vlade i NBS da održi nisku ukupnu inflaciju (samo četiri odsto u 2012. godini), a svako veće slabljenje dinara onemogućilo bi održavanje inflacije pod kontrolom. Vrlo je verovatno da će NBS, uz prećutnu podršku vlade, sprečavati svojim instrumentima preterano jačanje dinara (snižavanje referentne kamatne stope, neprodavanje deviza iz menjačkih poslova na deviznom tržištu, intervencije radi sprečavanja naglog i znatnijeg jačanja dinara, i to prodajom nacionalne monete na međubankarskom deviznom tržištu).
saradnik Naučnog centra Privredne komore Srbije