Čarobnjaci i mudraci silaze s trona

Dugo su šah i šahisti bili na pijedestalu magične igre i čarobnjaka koji vladaju njenim tajnama. Ne zna se koliko, pa se zaokružuje na nekih 1.500 godina. Da li im je bilo lepo na takvom tronu? Zavisi, kada i kako se gleda.

Kada su Arapi preuzeli igru iz još uvek nepoznatih dubina Dalekog Istoka, prikazivali su svoje majstore na umetničkim slikama, utkivajući ih u večnost zajedno sa njihovim blistavim kombinacijama i kompozicijama na tabli. Prohujala su stoleća u kojima su kraljevi, državnici i mecene zlatom kitili čarobnjake i nadali se da preuzmu delić njihove magije. Naučnici su trošili decenije da ih upoznaju i imitiraju, a Svetska šahovska federaija (FIDE) porasla na bezmalo 200 država članica.

Toliko se čovek trudio da razume i dostigne šahovske bogove, da ih je na kraju prevazišao i spustio na zemlju. Šah je postao probni kamen informatike i jedan od njenih najvećih uspeha. Kompjuter je, grubom silom proračuna, razotkrio šahovske istine do te mere da svaki amater, prateći uživo partije svetskih asova, može da uživa u njihovim greškama, obično obeleženim crvenom bojom, a potom da pametuje o propustima koje mu računar istovremeno daje na uvid.

Prošlo je više decenija tamnih oblaka nad poniženim dostojanstvom šahista i padom interesovanja publike. Ali, šah se nije predao. Došle su godine pandemije i velike svetske krize, u kojima je gotovo sve drugo posrnulo, a hiljadugodišnja igra se još jednom digla iz pepela.

Poslednja promena se zbila toliko brzo, da nekadašnji zaljubljenici u šah nisu ni primetili njegovo novo lice. Mi, koji smo napamet znali imena „kraljeva šaha” – od Štajnica, Laskera i Kapablanke naovamo – i većinu njihovih predaka, sve do Al-Adlija i Al-Sulija, danas gledamo drugu vrstu idola za šahovskim tablama.

Iz razgovora sa najmlađom generacijom šahista širom sveta, pretežno osnovcima, neočekivano saznajete da popularnost nedodirljivog svetskog prvaka Magnusa Karlsena ugrožava jedino Hikaru Nakamura, šahista koji nikada nije bio blizu statusu izazivača, a do ovog proleća dve i po godine nije igrao klasični šah. Kada je, početkom ovog meseca, američki velemajstor japanskog porekla neočekivano pobedio u ciklusu za Gran pri FIDE, ovako je objasnio hladnokrvnost u ključnim trenucima:

– Koji odgovor želite? Dobro, reći ću vam iskreno. Lako se trpi pritisak kada ne živite od šaha.

U isto vreme, nepobedivi Karlsen je poslednjih dana u rodnoj Norveškoj ponovio da sa 31 godinom gubi volju da brani titulu:

– Do sada sam igrao protiv prethodne generacije i tri vodeća igrača moje generacije. Pošlo mi je za rukom da budem orijentisan na rezultat, ali dugoročno to ne izgleda održivo. Strast mora da bude glavni pokretač. Malo je verovatno da ću odigrati još jedan meč, osim ako sledeći izazivač predstavlja sledeću generaciju.

Kao potvrdu svojih reči, svetski prvak se nedavno pojavio i visoko plasirao na masovnom turniru u pokeru, igri koja mnogim šahistima donosi više prihode nego turniri.

I dok gube motivaciju da se dokazuju u klasičnom šahu, Nakamura i Karlsen sve više zabavljaju publiku na egzibicionim onlajn turnirima, pokazujući da su moguće zarade u eteru interneta i društvenih mreža daleko veće.

Kako i zašto? Odgovore ne mogu da daju generacije čiji su idoli Morfi, Fišer i Talj, već one koje su rasle uz društvene mreže. Potražili smo ih i dobili od Marka Ložajića, mladog šahiste i problemiste sa diplomom kompjuterskog lingviste i zaposlenjem u Majkrosoftu.

Novine ne mogu da se utrkuju brzinom i količinom informacija sa portalima, ali mogu da daju sveobuhvatnu analizu vremena i događaja, kakvih nema u modernim medijima. Tako će „Politikina” šahovska rubrika, na početku drugog veka svog postojanja, kroz mini-feljton „Šah u doba društvenih mreža”, pokušati da osvetli nagle promene u ulozi šaha poslednjih godina i smerove kojima najstarija igra može da krene.

Saznaćete kako su internet i pandemija stvorili novu armiju šahista; u čemu je tajna „strimera” Nakamure; zašto „Vojboj” ima veći broj pratilaca nego Karlsen, a „Agadmator” zarađuje više od najboljih velemajstora; ali i mnogo toga drugog o šahu kao „igrici” za svakog, bez oreola čarobnjaka i mudraca.