Bogati penzioneri finansiraju siromašne

Kako pomoći armiji od 60.000 najsiromašnijih srpskih penzionera koji mesečno primaju po 9.715 dinara i to parama kojih nema dovoljno u budžetu? Da li ići na traženje finansijske injekcije van budžeta ili je dovoljno smanjiti najviše penzije koje su u ovom času i do 10 puta veće od najnižih i preraspodeliti ih na socijalno najugroženije. Koja je to zapravo prava mera i čarobna formula koja bi penzionerima omogućila koliko-toliko pristojan život?

Ovo su ključna pitanja oko kojih se u vladi poslednjih dana vode žestoki pregovori. Kako „Politika” saznaje, dogovor se za sada ne nazire. Ne postoji čak ni saglasnost oko toga kako pravno regulisati najavljeno septembarsko povećanje penzija – uredbom, kako to predlažu premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Jovan Krkobabić, ili poštovati zakon o penzijama, na čemu insistira Diana Dragutinović, ministar finansija. Raspravlja se zapravo o tome da li septembarsko povećanje treba da bude isto za sve ili je ipak neophodno dati više onima s najnižim prinadležnostima.

Iako bi preraspodela novca, odnosno smanjenje najviših penzija u korist onih sa najnižim primanjima, vladi tehnički bilo najlakše, problem je što takvih penzionera koji mesečno primaju 90.043 dinara u Srbiji ima tek 40! Reč je mahom o bivšim pripadnicima MUP-a sa punim radnim stažom od 40 i 45 godina.

S druge strane, više od milion najstarijih prima prosečnu penziju od 19.026 dinara. Kada je reč o zemljoradničkim penzijama one su još manje, iznose od pet do šest hiljada dinara, a takvih penzionera je oko 250.000.

Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, potvrdio je da će septembarskog povećanja sigurno biti. I to za 10 odsto, što praktično znači da će onaj penzioner sa 9.000 dinara dobiti povišicu od 900 dinara, a onaj sa 90.000 upravo najnižu srpsku penziju – 9.000 dinara.

Gde je tu logika?

Jurij Bajec, profesor sa Ekonomskog fakulteta, kaže za „Politiku” da je ovo vrlo osetljivo pitanje, a kako će biti rešeno zavisiće od političkog dogovora socijalno odgovorne vlade koja bi morala da ispuni svoja predizborna obećanja.

– Samo smanjenjem najviših penzija, koje u ovom času prima vrlo mali broj penzionera, i preraspodelom na najsiromašnije penzionere ništa se ne postiže. Ono što bi moglo dati neke rezultate jeste da se ide na smanjenje onih penzija koje su iznad proseka, ali, s druge strane, i ti penzioneri s pravom mogu da pitaju kako to da oni nemaju pravo na povećanje kad su tokom radnog veka redovno uplaćivali penzijsko osiguranje – kaže Bajec.

Marija Todorović, bivši član Upravnog odbora PIO fonda zaposlenih, kaže da su najave da bi septembarsko povećanje penzija za određenu grupu penzionera moglo biti i veće od 10 odsto izazvalo je dodatnu pometnju među najstarijima. Ona kaže da je lepo što aktuelna ministarka finansija želi pitanje penzija da reguliše zakonom, ali u situaciji kada skupština ne zaseda, a radikali uporno ometaju njen rad, pitanje je kada će penzijski zakon uopšte doći na dnevni red. A od nove godine treba da počne da se primenjuje.

– Uredba je zapravo prelazno rešenje do novog zakona koji će trajno regulisati ovo povećanje prinadležnosti – objašnjava Marija Todorović i kaže da smanjenje najviših penzija u korist onih s najnižim neće doneti nikome koristi. Mora se znati da penzije niko „odokativno” ne određuje, one su zakonom stečeno pravo. I zarađene su tokom radnog veka. Onaj ko je imao mala primanja i kratko radio ne može očekivati da ima veliku penziju. Tako da bi bila nepravda ići na smanjenje penzija onima koji su radili 40 godina i imali dobar prosek plata. Osim toga, u budžetu se ne bi osetila nikakva promena ukoliko se za tih 40, koliko danas prima najvišu penziju, one ne bi povećavale.

Ako je želja da se pomogne najugroženijima, dodaje, a postoji i strategija o tome koju je donela prethodna vlada, neka to bude parama iz budžeta u određenom iznosu.

Jasna Petrović