Devojka brutalno prebijena na Uskrs

Dogodilo se još jedno zlostavljanje žene, tačnije devojke, koju je na Uskrs pretukao i teško povredio mladić i – još jednom se pokazalo da uprkos propisima koji nadležnim medicinskim i policijskim službama nalažu hitno reagovanje, to ni ovoga puta nije pokazano na delu. Mada je ovaj slučaj otvorio još mnoga pitanja, između ostalog, kakvi nas mladi ljudi okružuju ako su spremni da sede i ne reaguju gledajući kako pomahnitali momak povređuje nedužnu devojku. Poštujući nedavno pomenuto podsećanje da se o slučajevima poput ovog ne piše senzacionalistički i da se ne navodi identitet žrtve, počinjemo ispovest devojke koja je hrabro ispričala šta joj se dogodilo. Nadamo se da posle razgovora za medije priču dovesti do kraja sa tužbom protiv bivšeg dečka i obraćajući se sudskim organima.

Romantična ideja o bekstvu iz grada i proslavi uskršnjih praznika u vikendici njenog dečka na Divčibarama za dvadesetsedmogodišnju Beograđanku Mariju N. veoma brzo se pretvorila u noćnu moru. Nakon beznačajne svađe oko načina pripremanja hrane za uskršnju trpezu, u vikendicu su stigli prijatelji njenog dečka i Marija se ponadala da će njihovo prisustvo malo opustiti atmosferu. Međutim, on je nastavio da verbalno maltretira Mariju, pa je odlučila da se povuče u spavaću sobu ne bi li se situacija smirila. Njega je taj potez još više iznervirao, pa je pojačao muziku i nastavio da sipa uvrede na njen račun. Marija ga je još jednom zamolila da se smiri i ne pravi scenu pred prijateljima, nakon čega je on jednostavno zaključao sobu i pojačao muziku na „maksimum”, a kada je ona počela da lupa na vrata sa molbom da je pusti napolje, počeo je pravi pakao.

– Uhvatio me je za kosu i počeo da vuče po sobi, a kada sam pružila otpor, počeo je da me davi, naočigled svojih prijatelja koji su mirno posmatrali ovu scenu. Nekoliko puta sam pomislila da će me udaviti, a onda je rešio da me izbaci iz kuće. Nakon što me je bezobzirno izgurao iz kuće, snažno me je udario pesnicom u rebra i ja sam se bukvalno srušila na pod od bolova. Potom me je podigao kao vreću, ugurao u kola i odvezao 300 metara od njegove kuće, a onda i izbacio u potpuno neosvetljenu ulicu i otišao – priča ova vidno potresena devojka.

Iako se na kratko ponadala da je njenim mukama došao kraj, za Mariju počinje novi pakao. Pozvala je Hitnu pomoć, a dežurni dispečer joj je odgovorio da oni nisu taksi služba i da njen glas zvuči „sasvim normalno”, pa nema potrebe da šalju vozilo. Kada je nazvala policiju, dobila je odgovor da će izaći na teren samo ako odluči da prijavi dečka za nasilje. Ponovo ih je pozvala i rekla da će podneti prijavu, nakon čega su joj rekli: „Važi, dolazi patrola.” Sat i po vremena Marija je čekala dolazak policije. Umesto njih, pojavio se nasilni dečko.

– Bez pitanja me je ugurao u kola i odveo u vikendicu. Bila sam ubeđena da se vratio  jer želi da me ubije i molila sam ga da me vodi u bolnicu, jer imam strašne bolove. Ponovo je počeo da me vređa i rekao da će on odlučiti šta će biti sa mnom. U tom času me je pozvala policija i ja sam rekla da nema potrebe da dolaze, jer sam se plašila da će me ubiti. Dečko me je ugurao u kuću i rekao da spavam i da ga „ne nerviram više”. Tada sam shvatila da je pijan i da mi je jedina prilika da pobegnem odatle kada on zaspi. Kada je konačno zaspao, iskrala sam se iz kuće, sela u njegova kola i odvezla se u bolnicu u Čačak, gde su lekari dijagnostikovali dva slomljena rebra, koja su se nalazila tri milimetra od plućne maramice. Da su probušila maramicu, ostala bih na mestu mrtva – kroz suze govori Marija.

Nakon ukazane prve pomoći u bolnici, Marija odlazi u policijsku stanicu sa dokumentacijom o povredama i tek nakon toga policija reaguje i izriče njenom dečku zabranu prilaska – prvo na 48 sati, a potom i na mesec dana. To, međutim, njega ne sprečava da preko prijatelja šalje pretnje i „obećava” da će ona i njena porodica fatalno završiti, ako Marija odluči da podnese krivičnu prijavu protiv njega. Iako je uplašena za svoj život i ne izlazi iz kuće, ona kaže da ima veliki motiv da o nasilju javno progovori kako bi upozorila sve žene da ne prelaze preko prvog šamara, jer je na svom primeru shvatila da se nasilnik neće na tome zaustaviti.

– Naša veza je bila divna prvih nekoliko meseci, a onda je počela psihička tortura i primedbe na račun mojih prijatelja, mog načina odevanja, moje ishrane... Smetala mu je čak i boja laka na mojim noktima. Na kraju mi je rekao da treba da smanjim viđanje sa najboljom prijateljicom i majkom jer mu donosim lošu energiju kad se vratim iz roditeljskog doma. I preko prvog šamara sam prešla, jer sam mislila da se to slučajno desilo i da se neće ponoviti. Sada sam svesna da je verbalno nasilje bilo samo predvorje pakla – zaključuje ova devojka.

Vesna Stanojević: On odlučuje, a ona je kriva

Koordinatorka Sigurne ženske kuće u Beogradu Vesna Stanojević kaže da ovo, nažalost, nije usamljen slučaj i podseća da se porodično i partnersko nasilje najčešće i dešava u dane velikih praznika i godišnjih odmora – kada su svi na okupu i kada se više potroši i po pravilu više popije.

– Tada se po pravilu kola „slome” na ženi i ona bude okrivljena za svaki problem. Novac je čest okidač za svađe, jer se u našoj zemlji više troši nego što se zarađuje i kada se shvati da se potrošilo sve što se ima i što je pozajmljeno, da su krediti podignuti i čekovi ispisani, nastaje tenzija u porodici što se često završi brutalnim nasiljem. Iako su muškarci ti koji donosi odluke o načinu trošenja novca u porodici, uvek je žena ta koja se krivi za besparicu – zaključuje naša sagovornica.