Rusi osvojili Bosfor

Specijalno za „Politiku”
Istanbul, avgusta– Kapali čaršija, čiji su temelji udareni još u vreme Otomanske imperije, proživljava teške dane. Po mnogo čemu jedinstveni spomenik u svetu, zaštitni znak megalopolisa na Bosforu, mogao bi da poklekne pod bremenom vremena i ljudskog nemara.

„Kapali čaršija je u opasnosti. Neophodna je hitna rekonstrukcija tog objekta. Arhitekte moraju prethodno da sačine plan radova kako bi se pre svega otklonile greške koje su napravljene prilikom popravki objekta koji je stradao u nekoliko zemljotresa i velikih požara”, upozorava profesor istanbulskog univerziteta Jidriz Šalman, čiju izjavu prenosi „Turkiš dejli njuz”. Lokalne vlasti već razmatraju kako da se spase taj objekat, koji je mnogo više od tržnog centra.

Kapali čaršija (ili Grand bazar kako je neki nazivaju) čudo je neviđeno, po mnogo čemu u svetu jedinstveno. To nije samo  tržni centar, to je grad u gradu, svojevrstan istorijski spomenik. Većina od dva miliona stranih turista, koliko ih svake godine doputuje u Istanbul, ne propušta priliku da uz Aja Sofiju, Top kapi i Plavu džamiju, obiđe i taj mamutski objekat u centru starog Istanbula. Tu se, kao na dlanu, može sagledati bolni randevu starog i novog: otomanske prošlosti i digitalne sadašnjosti.

Kapali čaršija se prostire na 30 hektara i ima 18 ulaza. Pod istim krovom se nalazi više od 3.500 prizemnih dućana. U njoj je armija od 15.000 stalno ili privremeno zaposlenih. To je zapravo grad u gradu, koji svakodnevno živi svoj život: tu prodavci često i kupci) obeduju, piju čaj i kafu, odmaraju se. U okviru bazara je jedna džamija i još 12 mesta, u kojima zaposleni, kada dođe vreme za namaz, mogu da klanjaju Alahu. Sačuvan je za svaki slučaj i jedan bunar.

Kapali čaršija sve doskoro uspešno je odolevala izazovima vremena. Ali, opravke koje su usledile posle nekoliko požara i zemljotresa (poslednji veći bio je 1954. godine) izvedene su nestručno. Nove betonske krovne konstrukcije opteretile su stare, nejake zidove, koji bi sada mogli da pokleknu. „Samo Alah može da zna šta bi se dogodilo ukoliko zemljotres ponovo uzdrma Istanbul”, kaže jedan od mnogobrojnih prodavaca na Kapali čaršiji.

U 19. veku čaršija je bila preteča sadašnje moderne berze u Istanbulu: na njoj su se sklapali poslovi, dogovaralo se o pozajmicama, nudila se radna snaga, prodavani su robovi. „Bog voli trgovce”, uklesan je natpis iznad jednog od glavnih ulaza u Grand bazar. Vremena su se promenila. Neko je, primetili smo, rukom, na kartonu, korigovao ovu poruku u stilu doba u kome živimo: „Trgovci vole kupce”.

Svakog dana Kapali čaršiju poseti u proseku 250.000 ljudi, većinom domaćih kupaca, koji tu ostave milione lira. Oni koji stižu sa zapada doživljavaju je pre svega kao orijentalni spomenik, dok se namernici sa istoka Evrope pretežno bave „kofer turizmom”. U tržnom centru može da se kupi sve i svašta: od kobajagi Aladinovih lampi, svećnjaka, jeftinog tekstila, kože i obuće, raznih đinđuva, nakita čiji kvalitet za svaki slučaj ipak treba proveriti, do savremenih uređaja za domaćinstvo. Nedostaju samo automobili, jer ne mogu da se uklope između, kao sardine, načičkanih dućana.

Na Kapali čaršiji se čuju svi jezici sveta, pa i naški: srpski, bošnjački ili crnogorski, kako li ga ko sada naziva. Istina mnogo manje nego ranije. „Do raspada Jugoslavije naši ljudi su bili glavni kupci, koji su odnosili robu za preprodaju. Sada ih je sve manje, pošto su, kako čujem, Kinezi preplavili srpsko tržište jeftinim proizvodima. Da nije Novopazaraca i muslimana iz Bosne naš jezik gotovo da ne bi mogao da se čuje u Istanbulu”, kaže Mehmed Ersoj koji ima prodavnicu obuće na Laleliju, delu grada uz samu Kapali čaršiju. Kaže da je poreklom iz okoline Bijelog Polja.

Rusi su konačno osvojili grad na Bosforu, što nije pošlo za rukom njihovim ratobornim precima. Sa džepovima punim dolara, ovog puta stigli su čarter-letovima, autobusima, kolima, putničkim brodovima. Istanbul se predao bez otpora. Oni kupuju robu u ogromnim količinama, pre svega raznorazne krpice, obuću, nakit i bižuteriju. Zato i nije čudno što u tom delu na svakom koraku mogu da se vide natpisi na ruskom jeziku: „Šok letnja rasprodaja”, „Prodaja naveliko”, „Biljeti za Moskvu i Kijev”, a u restoranima se uveliko reklamiraju ruska jela.