Amerika na korak od ukidanja prava na abortus

Američki Vrhovni sud sprema se da ukine pravo na abortus, pokazuje dokument koji je tajno dostavljen medijima i koji je izazvao ogromno nezadovoljstvo u javnosti.

Kako pokazuje nacrt odluke koju je u ponedeljak uveče objavio „Politiko”, najviši delioci pravde u zemlji nameravaju da ukinu raniju presudu Vrhovnog suda kojom je 1973. zajamčeno pravo na abortus u celoj Americi. Predsednik ovog suda potvrdio je da je dokument na koji se „Politiko” poziva autentičan, ali i dodao da je reč o nacrtu, a ne o konačnoj odluci.

Ukoliko većina sudija ostane pri pomenutom stavu i u junu, kad se očekuje finalna presuda, namerni pobačaj više neće biti pravo zagarantovano u celoj Americi, već će o njemu odlučivati savezne države. To znači da će ženama ovo pravo biti onemogućeno u konzervativnim sredinama, a procenjuje se da će oko polovina federalnih država, onih pod republikanskom vlašću, maksimalno otežati ili sasvim zabraniti kiretažu. Ništa se neće promeniti u progresivnim državama kao što su Kalifornija ili Njujork, ali će pobačaj sigurno biti zabranjen u državama poput Alabame, Oklahome ili Misisipija. Do toga da se Vrhovni sud ponovo bavi ovom temom i jeste došlo tako što je Misisipi tražio da se zabrani prekid trudnoće posle 15. nedelje.

Predsednik Džo Bajden, potpredsednica Kamala Haris, bivši predsednik Barak Obama i većina drugih demokrata kritikovali su nameru suda da ukine pravo osvojeno pre skoro pola veka. U utorak su širom zemlje i ispred Vrhovnog suda organizovani protesti sa kojih je poslata poruka da sudije ne treba da diraju presudu iz 1973, poznatu kao „Ro protiv Vejda”, prenosi Nacionalni javni radio.

„Ro protiv Vejda” postao je presedan kojim je pravo na abortus zagarantovano ženama u svim delovima Amerike. Slučaj je nazvan po ženi koja je pod pseudonimom Džejn Ro tužila državu Teksas, odnosno lokalnog tužioca Henrija Vejda, tvrdeći da ova savezna država krši ustav jer joj ne dozvoljava da ode na legalni abortus. Vrhovni sud je presudio u njenu korist, i ta odluka je postala pravni precedent koji se poštovao u celoj zemlji. Prema ovoj presudi, nijedna savezna država nije smela da zabrani kiretažu pre 23. ili 24. nedelje trudnoće.

Ipak, u novoj presudi, kojom Vrhovni sud namerava da poništi pomenuti precedent, piše da je „’Ro protiv Vejda’ pogrešan od početka”, kao i da ne postoji ustavom zagarantovano pravo na pobačaj. Vrhovni sud čini devetoro sudija, od čega je u sadašnjem sastavu njih šestoro konzervativno, a troje liberalno. Petoro je glasalo za ukidanje presude „Ro protiv Vejda”.

Predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts osudio je činjenicu da je nacrt dostavljen medijima i obećao da će istražiti ko je to uradio.

„Ako je cilj ove izdaje poverenja unutar suda bio da se podrije integritet našeg rada, neće uspeti. Ovo ni na koji način neće uticati na rad suda”, istakao je predsedavajući Roberts.

Dok se relativno često dešava da se poverljiva dokumenta iz vlade ili Kongresa tajno doturaju redakcijama, to se gotovo nikad ne dešava kad je reč o materijalima iz suda u Vašingtonu. Pretpostavlja se da je novinare zvao neko od liberala zaposlenih u sudu koji su želeli da sudije promene odluku pod pritiskom javnosti.

Ne isključuje se ni mogućnost da se sedmoj sili obratio neko od konzervativaca jer je većina bila tanka i neko od sudija se premišljao. Predsedavajući Roberts nije potpisao većinsko mišljenje, a mediji otkrivaju da je on lobirao za to da se udovolji Misisipiju, ali ne i da se ukida pravo na abortus u celoj zemlji. U ovom slučaju cilj bi bio da se izvrši pritisak na sudije da ostanu pri prvobitnoj odluci i ukinu presudu „Ro protiv Vejda”. I jeste stvorena takva atmosfera da ako sudije sad promene mišljenje, ispašće da su to uradile pod pritiskom izvršne grane vlasti, demonstranata i medija.

Među petoro sudija koji su glasali za ukidanje istorijske presude o ženskim pravima nalazi se i troje sudija koje je imenovao bivši predsednik Donald Tramp. Njihovi pogledi na svet i tumačenje ustava su izraženo desničarski, zbog čega se sadašnji sastav Vrhovnog suda ocenjuje kao jedan od najkonzervativnijih u američkoj istoriji.