Deca i mobilni telefoni

U životu uvek postoje dve strane medalje. Tako i savremeni mobilni telefoni, koji su višestruko korisni, imaju i one loše strane ako se previše koriste, pre svega za raznorazne igrice. Svaka krajnost je skoro štetna i ima dosta pratećih loših efekata.

Svi znamo da je veliki problem prekomerno korišćenje mobilnog telefona, naročito kod dece manjeg uzrasta, i u školi i van nje. Deca nam svojim postupcima uvek šalju neku poruku o tome kako se osećaju i šta im nedostaje.

To se dešava i kad je reč o stalnom držanju mobilnog u rukama. Deca su veoma aktivna i da im vreme „sporo prolazi”, a oni uporno traže akciju i nove zanimacije. Ako toga nema, ostaje im samo „pipkanje” mobilnog telefona. Ukoliko imaju stalne aktivnosti koje im privlače dovoljno pažnje, vrlo brzo napuštaju mobilni i prelaze u novi vid zanimacije. U takve aktivnosti ubrajaju se igra s njima, sport, boravak u parku ili, još bolje, u prirodi. U kućnim uslovima može se osmisliti niz kreativnih igrica, tokom kojih spontano uče nešto novo, razvijaju motoriku, druže se i razvijaju govornu komunikaciju. Tada zaborave taj maleni mobilni, koji u zgrčenom stanju i pognute glave uporno pipkaju i odlutaju u neki virtuelni svet.

Kazne i oduzimanje mobilnih aparata nemaju veliki efekat.

Dakle, rešenje je u odvikavanju i uključivanju dece u što više novih i korisnih aktivnosti, što je i mnogo zdravije i neuporedivo bolje za njihov razvoj. Deca se tada osećaju bolje, srećnija su, vedrija i fizički aktivna, što im je i te kako potrebno.

Imaju li roditelji vremena za sve ovo – to je drugo pitanje, ali bi morali da znaju da je to pravi način odvikavanja dece od prekomernog korišćenja mobilnog telefona. Tačno je jedino da su prilikom njegovog korišćenja mirni, ne smetaju im, ne oduzimaju im vreme i sede na jednom mestu.

To znam po svojim unucima, koji sada pohađaju prvi razred i ne volim da ih vidim zgrčene s mobilnim u ruci. Oni nisu tada srećni, već samo traže utočište na pogrešnoj strani. Ako se to dešavalo, a dešava se i na času u školi, to vam sve govori – nisu dovoljno zauzeta sadržajem gradiva i da traže tu spas. U suprotnom ne bi imali ni vremena da se sete mobilnog telefona.

Sve u svemu, mi smo im i dali mobilni u ruke, misleći da ćemo se mi spasti, a sada se nerviramo, pokušavamo kaznama da popravimo ili smanjimo njihovu zavisnost, što će reći da pravimo još jednu grešku, a i deca postaju nezadovoljna jer veruju da mi grešimo.

Petar Orozović,
Kovin