Banjaluka odbacuje izveštaj Kristijana Šmita

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Izveštaj koji je za predstojeću sednicu i raspravu o situaciji o BiH u Savetu bezbednosti (SB) UN pripremio Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje, nije se dopao vlastima u Banjaluci. Nasuprot tome, pripadnici političke elite u Sarajevu sve dokumente prethodnih supervizora ispraćali su s odobravanjem.

Šmit je u izveštaju koji bi trebalo da se nađe na sednici SB UB zakazanoj za 11. maj napisao kako „vlasti RS rade na potkopavanju BiH, njenih nadležnosti i institucija”, optuživši srpske predstavnike da paralizuju državne institucije blokirajući njihovu sposobnost rada i odlučivanja. U izveštaju čije su delove objavili pojedini mediji Šmit je, između ostalog, kao sporne istakao aktivnosti Skupštine RS koje se odnose na usvajanje Zakona o lekovima RS, Zakona o nepokretnoj imovini i Zakona o VSTS-u RS (Visokom sudskom i tužilačkom savetu), istovremeno se osvrnuvši na odnose u Federaciji BiH konstatacijom kako „hrvatski predstavnici podižu avet ratne težnje za trećim entitetom”.

U reakcijama iz RS ocenjuje se kao paradoks da se Hrvati, koji su žrtve majorizacije sarajevske političke elite – koja najviše priča o ratu – pominju u kontekstu raspirivanja ratnih tonova, dok se RS, koja je najprivrženija Dejtonu, opisuje kao rušilac tog ugovora.

„Šmit ne pominje da se sve ono što Bošnjaci konstantno rade zasniva na tome da ostvare svoj ratni cilj”, ocenjuje Dodikov savetnik Radovan Kovačević.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik opisao je Šmitov izveštaj kao „lažni dokument lažnog visokog predstavnika”. Dodik ističe da Šmit, kao i njegovi prethodnici, „ponovo ocrnjuje Srbe”, a ignoriše antidejtonske izjave koje se mogu čuti iz Federacije BiH, uzevši kao primer izjavu lidera SDA Bakira Izetbegovića, koji je pre nekoliko dana rekao da „ako su džamije pune mladih, onda ima budućnosti za BiH”. Srpski član predsedništva kaže da se i generalni sekretar UN Antonio Guteres „uključio u podvale”, jer je poslao taj „lažni izveštaj predsedavajućem Saveta bezbednosti uz tvrdnju da ima nekih članova koji ne podržavaju visokog predstavnika”. Dodik podseća da SB UN nikoga nije imenovao i dodaje da Šmit stoga nije mogao da napiše izveštaj.

Dodik je podsetio da su nadležnosti od RS u minulih dvadesetak godina izuzimane pod pritiscima stranih sila, ali je pojasnio da čak i tako preuzete ingerencije „nisu trajne, već privremene”, jer ih nije pratila izmena Ustava BiH.

Konstatujući da onako kako entitet može dati saglasnost za neko pitanje, Dodik ističe da je tako može i povući, sve dok takvi sporazumi ne prođu ustavnom propisanu proceduru izmene samog Ustava BiH. „Srpska je započela proces vraćanja određenih nadležnosti koje, prema Ustavu BiH, nedvosmisleno pripadaju entitetima, zbog nekompetentnosti nivoa BiH. Zakoni koje RS razmatra, daleko od toga da su pretnja po Dejton. Aktivnosti Srpske usmerene ka ponovnom vršenju određenih ustavnih nadležnosti koje joj pripadaju ne predstavljaju krizu i namerno se pogrešno predstavljaju”, istakao je Dodik.

Njegov savetnik Milan Tegeltija kaže da je čak i sam narativ koji se upotrebljava u Šmitovom izveštaju „potpuno podudaran narativu koji se može svakodnevno čuti i čitati u izjavama političara i medija iz Sarajeva”.

Kao i minulih godina, izveštaj Savetu bezbednosti UN dostavila je i Vlada RS. Iz vlade je saopšteno da se u prvom delu izveštaja naglašava da je Srpska u potpunosti opredeljena za Dejtonski mirovni sporazum i da će tako i ostati, „što uključuje posvećenost suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku BiH”.

„Tvrdnje da Srpska planira de jure ili de fakto secesiju od BiH predstavljaju lažnu propagandu koja ima cilj da obezbedi podršku antidejtonskom planu da se BiH centralizuje”, navodi se u izveštaju Vlade RS. U drugom delu izveštaja naglašeno je da mir nije ugrožen ni na koji način, dok se u trećem delu tog dokumenta ističe da Srpska ostaje opredeljena za napredak BiH na putu evropskih integracija.

„RS poziva članove međunarodne zajednice da shvate da su potezi Srpske usmereni na dalje vršenje poslova iz nadležnosti koje su joj date Ustavom BiH, jednostavno pitanje unutrašnje politike i pokušaja da se reši politička disfunkcionalnost i provokacije iz političkog Sarajeva i OHR-a, koji su, zapravo, izvor nestabilnosti u BiH”, navode iz Vlade RS.