Nedvosmislena potvrda evropske perspektive Srbije

Posle prekjučerašnjeg obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića juče su se nizala reagovanja na ključne političke poruke koje je tom prilikom saopštio. Glavnu pažnju analitičara privukle su Vučićeve najave da će naša zemlja još snažnije ići ka EU, kao i da će uslediti pritisci u vezi s Kosmetom.

Prema mišljenju novinara Nikole Tomića, Vučić je građanima nedvosmisleno potvrdio evropsku perspektivu Srbije. „Ovoga puta o EU se nije pričalo sa ’ali’. Apsolutno i nedvosmisleno je potvrđena najčvršća opredeljenost za EU, ne samo privredno i politički već i celokupnom reformom društva”, rekao je Tomić za Tanjug.

Vučić je najavio i da će zapadne zemlje jače pritiskati Srbiju da prizna tzv. Kosovo, kako bi uskratile argument ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi s Donjeckom i Luganskom.

Tim povodom docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ocenio je da zapadne zemlje u priznanju nezavisnosti Kosmeta od strane Srbije vide rešavanje tog problema i odsustvo bilo kakvog zamrznutog konflikta, a samim tim manji uticaj Rusije na ovaj region. On je za RTS dodao da bi, međutim, u tom slučaju bila otvorena Pandorina kutija.

„Sve nacije i države širom sveta koje imaju slične težnje i zahteve zapravo se pozivaju na Kosovo i mislim da to neće biti sprečeno čak i da Srbija u nekom slučaju prizna nezavisnost Kosova. Čak i Rusija može da se (u slučaju priznanja) pozove na to i kaže – Ukrajina ima obavezu da prizna aneksiju Krima i države Donjeck i Lugansk”, rekao je Surlić. On je dodao kako se već nagoveštava da bi Prištini mogla da bude ponuđena vizna liberalizacija i članstvo u Savetu Evrope, eventualno i u Partnerstvu za mir.

„Međutim, prijem u SE nije brz proces i nije ga lako postići”, kazao je Surlić, dodajući da, ako Priština aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, Srbija ima mehanizme da otpriznavanjem tzv. nezavisnosti Kosova pokaže da ta nezavisnost nije završena tema. Prema njegovim rečima, postojale su i ambicije Prištine da iskoristi priliku rata u Ukrajini i pokaže privrženost NATO-u, pa da čak i aplicira za NATO.

„To nije moguće i mislim da su u ovom trenutku najveći saveznici Srbije upravo države članice EU i NATO-a koje ne priznaju Kosovo. Partnerstvo za mir je isto tako diskutabilno u smislu toga kako će se odrediti članice NATO-a koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Mislim da su poruke Prištine umerenije nakon opomena od Vašingtona i Berlina da je NATO već prisutan na Kosovu, da obezbeđuje bezbednost i da ni Albanci ni Srbi nisu ugroženi dok su snage NATO-a na Kosovu”, naveo je Surlić. On je ocenio da naša zemlja još ima manevarskog prostora da ne uvodi sankcije Rusiji. „Mislim da su poslednje poruke iz Berlina vrlo jasne, postoji razumevanje za kompleksnu poziciju Srbije, ali i međusobna obećanja”, rekao je Surlić. Jedno obećanje je, objasnio je on, da će Srbija pokazati veću spremnost za pridruživanje EU i prilagođavanje svim politikama, uključujući i bezbednosnu i spoljnu.

„Drugo obećanje je da će EU pokazati veću spremnost da Srbiju vidi kao buduću članicu”, zaključio je Surlić.

Govoreći o eventualnom uvođenju sankcija Rusiji, član Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović kazao je da Rusija ne bi imala nikakve štete od toga i da bi zapravo Srbija time uvela sankcije samoj sebi. U izjavi za TV Hepi, koju je prenela Beta, on je Vučićev govor nazvao „istorijskim obraćanjem ozbiljnog državnika u kojem je svaku reč dobro odmerio”. „Vučić je pouzdan partner. Nećemo da uvodimo sankcije Rusiji, naš evropski put je takav kakav jeste zacrtan, i to je to. I dok je on predsednik, tako će biti”, rekao je Đukanović.

Od opozicionih stranaka oglasili su se Zavetnici i Dveri, koji su kritikovali Vučićevu izjavu da je Putin otežao poziciju Srbije poređenjem situacije u Ukrajini s Kosovom.

Zavetnici su ocenili da se na taj način „krivica zbog loše politike prema Kosovu i Metohiji pokušava prebaciti na Rusku Federaciju”, dok su iz Dveri izneli stav da „velika većina naroda u Srbiji zna da su jedino Rusija i Putin garant očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije”.

Podrška PUPS-a

Partija ujedinjenih penzionera Srbije pružila je podršku stavovima koje je izrekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U saopštenju PUPS-a je navedeno da su Vučićevi stavovi jasan poziv građanima na „jedinstvo, političku stabilnost i rešenost da ne odustajemo od evropskog puta bez obzira na sve vojne i bezbednosne izazove u okruženju”. Iz ove stranke posebno su pozdravili opredeljenost predsednika Srbije da u narednom periodu rast penzija prati rast zarada.