Kako reorganizovati robne rezerve

Aktuelna situacija na svetskom tržištu hrane manifestuje se velikim rastom cena ali i sve većim teškoćama u međunarodnom prometu i distribuciji, navodi se u poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ova kriza pogađa i tržište pšenice, a u udruženju „Žitounija” podsećaju da je već drugu godinu svetska potrošnja žita od 791 milion tona, veća od proizvodnje koja iznosi 778 miliona tona. To je samo jedan od razloga skoka cena, a navode i druge uzroke poput prekomerne primarne emisije novca u uslovima stagnacije i pada privredne aktivnosti (BDP) u toku 2020. godine, „pucanje” distributivnih lanaca, rat Rusije i Ukrajine – koje sa oko 30 odsto učestvuju u svetskom izvozu pšenice…

Bitni faktori su i enormni rast cena energije, rast troškova transporta i poskupljenje mineralnih đubriva, koji su važni za ostvarivanje prinosa žita.

– Na svetskom tržištu pšenice, grubo rečeno, postoje dve grupe država: zemlje neto izvoznice ove žitarice, kojima pripada i Srbija i zemlje uvoznice. Ekstremni primer je Kina koja raspolaže zalihama pšenice od 142 miliona tona, što je polovina svetskih rezervi koje su trenutno 278 miliona tona i ta količina pokriva njihovu godišnju potrošnju. Sa druge strane, u EU su zalihe oko 11 miliona tona, što jedva podmiruje njihovu prosečnu mesečnu potrošnju – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović direktor udruženja „Žitounija”.

Dodaje da je sasvim je sigurno da će aktuelna kriza na tržištu hrane podstaći većinu država, bez obzira na to da li izvoze ili uvoze žito, da povećaju nivo zaliha. Ovakvi potezi su očekivani, jer sve države žele da osiguraju stabilnost snabdevanja sopstvenih tržišta ovom strateškom sirovinom.

Prema njegovom mišljenju, to će važiti i za Srbiju zbog čega u tom udruženju smatraju da je potrebno što pre reorganizovati robne rezerve i prilagoditi ih aktuelnoj situaciji.

– Robne rezerve Srbije, odnosno tekuće robne rezerve a ne strateške, u svom dosadašnjem radu ispoljile su znatne slabosti. Zato se nameće potreba za hitnom reorganizacijom – navodi Šajatović. Zbog toga će udruženje nadležnima izneti svoje predloge kako bi ovo moglo da se uradi jer smatraju da bi takve izmene doprinele efikasnosti i sigurnosti funkcionisanja njihovog rada.

Jedan od predloga je i da vlada robnim rezervama zabrani davanje takozvanih pozajmica pšenice u njihovom vlasništvu. Smatraju da je za taj posao potrebno izabrati najkvalitetnije skladištare, a da bi prioritet trebalo da imaju betonski silosi, uz vođenje računa o dobroj teritorijalnoj pokrivenosti skladišta kao i njihovoj tehničkoj opremljenosti za eventualne potrebe brzog pražnjenja i dislokacije robe.

– Skladištarima treba obezbediti ekonomski interes za čuvanje državne robe, odnosno plaćanje mesečnog lagera po redovnim tržišnim cenama. Naš predlog je da to bude 0,8 odsto, bez obračuna i plaćanja PDV-a na lager državne robe – naglašava Šajatović.

Napominje da je potrebno i da se roba u vlasništvu robnih rezervi čuva u posebnim silosnim ćelijama, na kojima će stajati jasna oznaka da se u njima skladišti ono što je u državnom vlasništvu, što isključuje mogućnost mešanja sa tuđom robom.

Prilikom ulaza i izlaza državne pšenice trebalo bi obavezno obračunavati kvalitet i primenjivati sve neophodne mere kako bi se taj kvalitet održao. Skladištarima bi trebalo omogućiti zanavljanje pšenice (polovina u maju, a polovina u junu) s tim da se za te mesece plaća samo pola troškova lagera.

– Državnu pšenicu u silosima o trošku robnih rezervi treba osigurati kod osiguravajućih kuća od svih standardnih rizika – navodi Šajatović. Dodaje da bi tržišna i poljoprivredna inspekcija trebalo redovno da kontroliše državnu robu u pogledu očuvanja kvaliteta, a naročito da obavlja redovne testove fizičke verifikacije postojanja državne robe na lageru u ugovorenim količinama.

Prema oceni predstavnika „Žitounije” nivo robnih rezervi pšenice treba utvrditi u iznosu tromesečne potrošnje u Srbiji od 270.000 do 300.000 tona. Kada je reč o intervencijama na tržištu pšenice, Šajatović naglašava da treba obezbediti poštovanje Zakona o robnim rezervama, što znači da po zaključku vlade o neophodnosti i obimu intervencije na tržištu, treba intervenisati prodajom ili kupovinom pšenice po tržišnim cenama na osnovu javnog poziva.

– Prioritet u kupovini, ili eventualnoj uslužnoj meljavi pšenice, pod istim uslovima imali bi ovlašćeni skladištari robnih rezervi. U slučaju prodaje robe u vlasništvu robnih rezervi, treba zadržati mogućnost da se taj novac ne uplaćuju na račun državnog budžeta, već robnih rezervi – kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, tako bi se formirao određeni fond trajnih obrtnih sredstava, neophodnih za efikasne intervencije robnih rezervi u slučaju potrebe stabilizacije tržišta, kao i kupovine određene robe za dopunu rezervi.