Vratite javni uvid u planska dokumenta

Organizovati javnu prezentaciju nacrta planskog dokumenta i pokrenuti radionice, fokus grupe, ankete među lokalnim stanovništvom da bi se zahtevi građana čuli i oni uključili u formiranje planskog rešenja, a ne bili dovedeni pred svršen čin, zatražila je od Sekretarijata za urbanizam i gradske Komisije za planove „Nova planska praksa” (NPP), baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja. Povod za ovakvu reakciju ove organizacije civilnog društva jeste predlog plana koji na obodu stambenog naselja Bežanijske kose predviđa tri stambeno-poslovna solitera visine 100 do 120 metara, zbog čega su se pobunili stanovnici tog dela Novog Beograda. Za kratko vreme prikupili su više od 5.000 potpisa protiv nacrta izmena plana detaljne regulacije kojim je to predviđeno i koji je pred očima javnosti do 16. maja.

Javna prezentacija nekog plana ranije je bila praksa koja se održavala u mesnim zajednicama ili prostorijama opština i na kojoj je građanima predočena suština nekog planskog dokumenta, odnosno komšije su se informisale o predloženim rešenjima za konkretnu lokaciju. Javno predstavljanje plana održavalo se dok je taj dokument izložen na javnom uvidu i mogućnost je koju pruža Zakon o planiranju i izgradnji i prateći pravilnik, a koja se već dugo ne sprovodi.

– Institucije se moraju okrenuti proširivanju institucionalnog dijaloga tako da se omogući suštinsko uključivanje javnosti u proces izrade planskih dokumenata kako bi se utvrdio sadržaj javnog interesa i način balansiranja sa privatnim interesom i inicijativama zastupljenim na konkretnom području. „Nova planska praksa” sprovela je uporednu analizu zakonskog okvira participacije i načina na koji se taj proces sprovodi u Beogradu i ona je ukazala na to da nadležne institucije praktikuju ispunjavanje minimuma zakonom propisanih uslova uključivanja javnosti u donošenje odluka, kako bi se ispunio formalni okvir, a bez suštinskog otvaranja dijaloga o predloženim planskim rešenjima – navodi se u saopštenju „Nove planske prakse”.

Ona sreće pažnju i na to da je primetan porast nezadovoljstva i eskalacije građanske neposlušnosti u toku održavanja javnih sednica što ukazuje na to da one ne pružaju mogućnost da sve zainteresovane strane, a posebno građani, zaista utiču na formiranje planskih rešenja.

– Kao odgovor na eskalaciju nezadovoljstva građana u proteklom periodu, odlučivanje o planskim dokumentima se učestalo izmešta „na ulicu”, doprinoseći daljem obesmišljavanju participativnog procesa – ističe „Nova planska praksa” i dodaje da je nedavno predočen predlog kojim je, u ime digitalizacije, najavljeno sužavanje prava građana da učestvuju u izradi dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja i to kroz obavezu dokazivanja pravnog interesa. To je značilo da u javnim raspravama mogu da učestvuju samo oni građani, pravna lica i organizacije civilnog društva koji imaju imovinu, poslovni interes ili žive na teritoriji obuhvaćenoj planom.

– Bez zvaničnog objašnjenja do danas, a isključivo zbog pritiska javnosti, ovaj predlog je povučen sa javne rasprave – piše u saopštenju NPP-a.