Evroskeptični Melanšon sanja da postane premijer Francuske

Nema „medenog meseca” za Makrona do okončanja junskih parlamentarnih izbora iako bi trebalo da predahne nakon reizbora. Poznato je da Francuzi ne menjaju mišljenje mesec dana nakon što su odabrali predsednika, ali naredni izbori stavljaju na kocku Makronovu apsolutnu većinu u skupštini i prizivaju eventualnu kohabitaciju s levičarskom alijansom. Žan-Lik Melanšon, arhitekta novonastalog levičarskog saveza, oformljenog zarad pohoda na parlament, sanja velike snove. Zagledan u daljinu, kaže da se sprema da postane sledeći premijer Francuske. On poziva ljude u aktuelnoj kampanji širom zemlje da podrže levicu u, kako kaže, „trećem krugu predsedničkih izbora”. Makron je u prethodnom mandatu uživao apsolutnu parlamentarnu većinu, toliku da je mu je nadenut nadimak Jupiter. Poređenje s vrhovnim bogom u rimskoj mitologiji koriste kritičari koji kažu da je francuski parlament pretvorio maltene u svoj pečat koji samo odobrava njegove odluke. Zameraju mu da kontroliše vladu, parlament, ustavni sud. Istina je da francuskog predsednika uveliko podupire ustavni referendum iz 1962. godine, koji je kao glavnu promenu uveo to da se predsednički izbori održavaju u tandemu s parlamentarnim, u razmaku od oko mesec dana. To znači da će onaj ko postane predsednik osvojiti i parlament i tako je u proteklih šest decenija Pete republike. Novoizabranom predsedniku nikada nije uskraćen veći broj mesta u skupštini. Takođe, aktuelnom šefu u prilog ide i očekivano ponavljanje male izlaznosti iz 2017, od svega 48,7 procenata.

Melanšon namerava da pomrsi ove konce, a samopouzdanje mu je naraslo jer je na predsedničkim izborima dobio čak tri odsto više glasova u odnosu na 2017. godinu. Bio je treći, iza Marin le Pen, sa 22 procenta. Ovaj poraz (nije otišao u finalni krug) sada pokušava da pretvori u novu opasnost jer je suparničke partije levice, protiv kojih se nadmetao u trci za predsednika, uveo u savez povoljan ponajviše za njegovu partiju. Levičarska alijansa je izuzetno jaka, čemu svedoče i precizne francuske ankete koje sugerišu da mogu dobiti 28 odsto glasova, ispred Emanuela Makrona sa 26 i Marin le Pen sa 24 odsto. Ova pobeda ne bi donela levici prevlast zbog načina na koji se prebrojavaju glasovi, ali bi je učinila glavnom opozicionom snagom nakon dugog obitavanja na marginama.

Iznenada ujedinjena alijansa uspešno postavlja kandidate u svih 577 izbornih jedinica, dok Melanšon podjednako uspešno izvlači snagu iz razočaranja levičarskih glasača koji su bili primorani da u aprilu biraju između krajnje desnice i centrističkog kandidata.

Takođe, broj mesta u parlamentu predstavlja isto toliko lokalnih suverenih trka koje lokalna pitanja u odabiru predstavnika stavljaju u prvi plan u odnosu na nacionalne trendove.

Ono što bi moglo ugroziti planove levičarskog saveza, osim afera koje će se sigurno pojaviti tokom kampanje, jeste lično Melanšon. Umerene levičarske kolege kritikuju ga zbog njegovih ambicija da napusti NATO i ne poštuje delove sporazuma EU, te vodi ekonomsku politiku koja bi ih dodatno zadužila. Za Melanšona kažu da je njihovo najubojitije oružje, a ujedno i najveći nedostatak. On je briljantni govornik i taktičar koji deli, umesto da ujedinjuje naciju.