Koga slušaju političari

U želji da se što više približe običnim građanima, koji su i njihovi glasači, političari sve češće pokušavaju da im se na razne načine „dodvore”. Danas se o vodećim svetskim moćnicima zna gotovo sve – od bračnog statusa, ljubavnih afera, pa do sitnica koje im ulepšavaju dane. Mnogi od njih ne skrivaju da im u teškim trenucima najviše prija – slušanje muzike.

Torijevac koji je Tonija Blera zamenio na mestu britanskog premijera, Gordon Braun, voli da sluša mlade rokenrol snage. Prvi čovek Dauning strita preferira popularni britanski bend „Arktik mankiz”. U jednom intervjuu rekao je da su pesme šefildskog benda „odlične za jutarnje buđenje”. No, kasnije je na jednoj konferenciji o globalnom zagrevanju izjavio da ga više zanima „Arktički krug nego ’Arktik mankiz’!”

Nasledniku Vladimira Putina na mestu predsednika Rusije Dmitriju Medvedevu prija tvrđi zvuk. Četrdesetdvogodišnji Medvedev obožava hard rok, a omiljeni bendovi su mu „Dip parpl” i „Skorpions”. Ruski predsednik je, u odnosu na kolege, otišao i korak dalje kada je u februaru pozvao svoje muzičke favorite „Dip parpl” u Moskvu da zabavljaju njega i goste na zabavi povodom obeležavanja petnaestogodišnjice osnivanja kompanije „Gazprom”, u kojoj je bio na čelu saveta direktora.

Za italijanskog premijera Silvija Berluskonija zna se da je veliki ljubitelj muzike. Berluskoni svira klavir, gitaru, a jednom prilikom je izjavio da je svoje školovanje platio od muzičkih „gaža”. I danas često svira i peva u svom domu.

U intervjuu za američku mrežu Si-Bi-Es predsednik Francuske Nikola Sarkozi je na pitanje zašto ga zovu Sarko Amerikanac rekao: „Zato što volim Ameriku i želim da budem njen prijatelj. Ponosan sam na nadimak. Obožavam američku muziku. Elvisa Prislija, naročito!”

Američki muzičar, koga smo pre desetak dana uživo gledali u Beogradu, Leni Kravic, nedavno se pohvalio da je jedan od njegovih obožavalaca Sarkozi. Francuski predsednik je Kravicu čak poslao i-mejl u kome mu je zahvalio na poklonu – kompakt disku „It is Time for a Love Revolution” i napisao da ga stalno sluša, jer mu se dopada.

„U i-mejlu mi je čak pomenuo koje mu se pesme najviše sviđaju”, izjavio je Kravic.

Sarkozi, bez sumnje, u poslednje vreme intenzivno sluša i album svoje supruge, francuske prve dame Karle Bruni. Kompakt disk „Comme si de rien n'etait” koji se pojavio u muzičkim prodavnicama 11. jula sa prvog mesta francuske liste potisnuo je album popularnog britanskog benda „Koldplej”. Kada se umori od „slušanja” svoje žene, Sarkoziju ostaje da se opusti uz hiphop ritmove koji dolaze ih kuhinje njegovog sina Pjera.

Najslikoviti primer političara koji bez muzike ne može da zamisli život jeste bivši japanski premijer Đuničiro Koizumi. Japanski političar je opčinjen Elvisom Prislijem. Rođen je istoga dana kada i kralj rokenrola, 8. januara, pa stoga i nije čudo što toliko voli Elvisa. Muziku američkog pevača može da sluša non-stop, jer je „lekovita”, sve pesme zna napamet, a šokirao je javnost kada je objavio kolekciju Elvisovih pesama u svojoj interpretaciji.

Odlazeći američki predsednik Džordž Buš priznao je da nije bio na Vudstoku, iako, bar po rođenju, pripada bejbi-bum generaciji. Bio je zauzet drugim stvarima, a kulturna revolucija ga nije toliko okupirala. Kada je pre dve godine napunio šestu deceniju života, Buš je rekao da „voli da sedne na bicikl i sluša muziku dok se vozi okolo, nadajući se da će tako zaboraviti koliko je star”. Pošto, po sopstvenom priznanju, nije previše talentovan za muziku, nije mogao da udovolji želji Đuničira Koizumija da zajedno otpevaju jednu Elvisovu pesmu. Tom prilikom Bušu je japanski premijer otpevao čuvenu Elvisovu numeru „Želim te, trebam te, volim te”, a Buš ga je zauzvrat odveo na „sveto mesto” – u Grejslend.