Dvanaest studentskih radova u trci za najbolja tri

Koja će tri rada od njih dvanaest, koliko ih je ušlo u drugi krug anketnog studentskog konkursa za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije zgrada Generalštaba oštećenih u NATO agresiji 1999. godine, po oceni žirija, biti najbolja, znaće se danas kada se objavljuju rezultati tog dvostepenog takmičenja. Od marta, kada je konkurs raspisan, prijavilo se 20 učesnika.

Fokus te arhitektonske utakmice je na zgradi A, manjem objektu bez kule, sa otvorenim javnim površinama koje joj pripadaju. Njena rekonstrukcija glavna je tema konkursa, dok se za objekat B može dati predlog buduće namene u skladu sa vizijom razvoja te prostorne celine, s tim što zdanje sa kulom čiji je ulazni paviljon pre nekoliko godina potpuno uklonjen nije obuhvaćeno ovim takmičenjem.

Od studenata treće godine osnovnih i integrisanih studija, kao i njihovih kolega sa master i doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu očekuje se da ponude programski i arhitektonski koncept intervencije – odnosno da predlože buduću namenu objekta u skladu sa njegovim statusom kulturnog dobra bilo da rekonstrukciji pristupe tako što će vratiti autentični izgled fasade objekta i zadržati gabarit zdanja – ili se opredele za slobodniji pristup obnovi poštujući izvorno Dobrovićevo arhitektonsko delo.

Organizovanje javne arhitektonske utakmice samo je jedan u nizu događaja kojim će Arhitektonski fakultet u Beogradu i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležiti 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića, jedne od najznačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske arhitekture, redovnog člana SANU, nekadašnjeg dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i prvog urbaniste Beograda.

Kompleks Generalštaba, zgrada A i zgrada B, jedino je izvedeno Dobrovićevo delo u Srbiji. Građeno je između 1956. i 1965, a priliku da stvara na tako važnoj gradskoj lokaciji arhitekta je dobio pobedivši na konkursu 1953. za zgradu tadašnjeg Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane.

Kompleks u Kneza Miloša važi za Dobrovićevo najvažnije projektantsko delo, ali slovi i za jedno od najboljih objekata moderne izvedenih u 20. veku na ovim prostorima.

U dva navrata je bombardovan pre 23 godine, 2005. proglašen spomenikom kulture, a o njegovoj sudbini godinama se vodi polemika u javnosti – da li kompleks treba rušiti ili obnoviti tako da mu se vrati autentični spoljašnji izgled.