Da li je Sarajevo uvelo sankcije Moskvi

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Pozdravljamo usklađivanje BiH s restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji”, navedeno je u saopštenju Grupe 7 (G-7), što su formulacije koje su zbunile javnost u regionu i unele nervozu u političke krugove u RS. S jedne strane, opozicija u Srpskoj tvrdi da su sankcije BiH Rusiji zaista uvedene, dok srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik tvrdi da takve mere prema Ruskoj Federaciji „nisu i neće biti uvedene”.

Nakon što su se pre nekoliko dana pojavili navodi da se BiH pridružila sankcijama protiv Rusije, Dodik je posle sastanka vladajuće koalicije u RS rekao da „BiH ni na jednom nivou ustavom predviđenom za odlučivanje, kao što su predsedništvo i Parlamentarna skupština BiH, u nekim delovima i Savet ministara, nije donela nijednu odluku da se izvrši bilo kakav potez u vezi sa sankcijama prema Ruskoj Federaciji i to će tako ostati”.

„Postoji neki neodgovorni faktori koji su negde po svetu po forumima davali neke neodgovorne, nezakonite i neovlašćene izjave, ali to ne obavezuje, jer nema odluke organa BiH o tome”, rekao je Dodik.

Generalni sekretar Predsedništva BiH Zoran Đerić izjavio je da odluka o uvođenju sankcija nikad nije bila na dnevnom redu predsedništva, koje je po Ustavu jedino nadležno za vođenje spoljne politike, dodavši da su „sve ostalo spekulacije”. Posle tih navoda nije stavljena tačka na tu temu. Predsednik opozicionog PDP-a Branislav Borenović tvrdi da su sankcije ipak, uvedene što je argumentovao time da se BiH pridružila EU u podršci za više od 20 odluka Saveta EU kojima se uvode razne sankcije Rusiji. Tvrdi da su diplomate BiH u Briselu „postupale u skladu s instrukcijama Predsedništva BiH”. Odgovorio mu je Dodikov savetnik Radovan Kovačević, koji je istakao da su „ambasadori BiH koji su se samostalno i neustavno pridruživali pojedinim izjavama, radili to pozivajući se isključivo na Strategiju spoljne politike BiH koju su usvojili Borenovićevi šefovi Crnadak i Ivanić”.

Borenović je potom objavio spisak 22 odluke kojima se, kako je naveo, uvode sankcije Rusiji i njenim građanima, a koje je navodno podržala i BiH u Savetu EU, gde su između ostalog navedene sankcije koje su dobili Sergej Šojgu, Dimitrij Peskov, Sputnjik i RT, deputati Državne dume, zatim ćerke Vladimira Putina...

„Odluke koje je pobrojao Borenović doneo je Savet EU, u kojem učestvuju samo članice EU, a svi znamo koliko je BiH daleko od tog statusa. Tako da nije bilo šanse da BiH u njima učestvuje”, kaže za „Politiku” Snježana Bursać Novaković, jedna od deset predstavnika BiH u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Predsednik SDS-a Mirko Šarović, pak, ističe kako „BiH uvodi sankcije Rusiji ’puzajućom metodom’”, pojasnivši kako to nije urađeno „na Predsedništvu BiH ili Savetu ministara, već to čine članovi delegacija BiH”.

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je da se BiH putem misije pri EU pridružila izjavi EU o sankcijama, dodavši da su implementaciju sankcija od strane Saveta ministara BiH blokirali predsedavajući Saveta ministara i ministri iz RS, „za šta moraju da snose punu političku odgovornost”.

Mediji su pre dva meseca javili kako predstavnici BiH iz RS u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u februaru nisu dali glas za izbacivanje Rusije iz tog tela, ali je ambasador BiH pri Misiji Saveta Evrope Ivan Orlić odmah potom izjavio da se BiH pridružila državama koje su glasale za suspenziju Rusije u Savetu Evrope.

Borelj je početkom marta izjavio kako se i BiH pridružila odluci Saveta EU i uskladila sa sankcijama protiv Ruske Federacije, kao i Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, što je, kako se može zaključiti, uradio ambasador BiH pri Misiji Saveta EU, koji se najverovatnije pridružio stavovima Saveta EU. Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković iz Izetbegovićevog SDA izjavila je tada da se BiH mora pridržavati međunarodnog prava i ugovora koji su potpisani. „I tu, jasno je, neke institucije moraju delovati po automatizmu. Vidimo da su sankcije koje se protiv Rusije donose sveobuhvatne i da se dotiču mnogih oblasti. Tamo gde budemo imali osnov, ići ćemo da odmah sprovodimo svoje obaveze u pogledu restriktivnih mera”, saopštila je Turkovićeva.

Jedna od mera s kojima se BiH uskladila je zamrzavanje imovine predsednika Rusije, kao i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u inostranstvu, javio je tada Radio Slobodna Evropa.

Parlamentarka Snježana Bursać Novaković kaže da BiH „nema zvaničan stav u vezi s ukrajinskom krizom jer Džaferović i Komšić nisu dozvolili da se ta tema nađe na dnevnom redu predsedništva”, koje je po Ustavu jedino nadležno za vođenje spoljne politike.

„Tako da su sva delovanja ambasadora na tu temu bila odraz njihovih ličnih opredeljenja, a ne zvanične politike”, istakla je Snježana Bursać Novaković, misleći na delovanje ambasadora BiH pri Misiji Saveta EU Ivana Orlića, kao i na delatnosti ambasadora BiH pri UN Svena Alkalaja.