Brisel razočaran mršavim ulovom ruskih deviza

Sudbina ultraluksuzne jahte „Pacifik”, koja ovih plovi između Malte i Port Saida u Egiptu, 85 metara dugog broda ruskog milijardera Leonida Miheljsona, sa dva helipeda, liftom, bazenom i smeštajnim kapacitetima za 12 gostiju i 28 članova posade, još nije izvesna. Naime, njen vlasnik, inače, drugi najbogatiji Rus (i 44. na globalnoj listi bogataša, prema „Forbsu”), uvršten je na listu onih kojima su uvedene zapadne sankcije nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, čime se njegova imovina automatski našla na listi za „zamrzavanje”. Od 24. februara nadležni na tlu EU već su zaplenili niz jahti ruskih megaparajlija, vrednih oko 2,25 milijardi dolara, navodi „Blumberg”. Evropska komisija (EK) predložila je prošle srede da se lociranje, plenidba i preprodaja državne imovine Rusije i one u vlasništvu oligarha na tlu EU nastavi i u budućnosti, ako treba i bez sudskih odluka. I to radi finansiranja obnove Ukrajine.

Brisel pritom ne krije razočaranje zbog svog dosadašnjeg mršavog ulova deviza Centralne banke Rusije (CBR) pohranjenih na tlu članica EU.

„Od početka rata u Ukrajini u februaru, oko 23 milijarde evra (CBR) zamrznute su u EU, što je mnogo manje nego 100 milijardi dolara zamrznutih u SAD”, otkrio je na konferenciji za štampu, Didije Rajnders, evropski komesar za pravdu, nakon što je EK izašla sa zaokruženim predlogom za lociranje, plenidbu i preprodaju ruske „zamrznute” imovine, kao i za usmeravanje tako stečenog novca. I to uz uporednu krivičnopravnu borbu protiv domaćih jataka ruskih „sumnjivaca”, ali i protiv gangsterskih bandi koje operišući unutar EU ostvaruju, po zvaničnoj proceni Brisela, godišnji prihod od 139 milijardi evra (od čega je samo dva odsto „zamrznuto”). EK istovremeno ne navodi kojim se sve radnjama tako uspešno bave pomenute „kriminalne bande” i kako teče borba protiv tih mahera.

U međuvremenu, iz CBR je nedavno saopšteno da je zbog režima zapadnih sankcija ostala bez pristupa deviznim rezervama položenim u inostranstvu vrednim 300 milijardi dolara. Evropljani ovih dana ističu da su od 24. februara „zamrzli” rusku imovinu vrednu 9,9 milijardi evra, plus 20 milijardi evra sa računa ruskih oligarha u EU. Pritom, bez pravosnažnih sudskih presuda koje potvrđuju da je reč o licima čija je krivična odgovornost za rusko-ukrajinski „spor” dokazana.

Rajnders u sredu nije otkrio da li su sve članice EU prijavile Briselu koliko eventualno novca CBR drži u njihovim sefovima. Niti je detaljisao povodom pitanja kako objašnjava da je jedanaesta ekonomija sveta držala manje od desetine svojih deviznih rezervi na tlu EU.

Povodom raznih ambicija u vezi s ruskim novcem koji je u opticaju na tlu EU, Brisel procenjuje da je vreme da okrene novi list. Naravno, ako se s tim slože sve članice EU i većina u Evropskom parlamentu. Bilo kako bilo, Brisel je ubeđen da konfiskaciju imovine ruskih tajkuna treba nastaviti i tome dodati imetak njihovih evropskih jataka.

Prema predlogu EK, kršenje sankcija (protiv Rusije) „u bilo kojoj formi pokušaja ili akcije” treba proglasiti krivičnim delom diljem unije, s odgovarajućim ujednačenim kaznama. Pritom, konfiskacija imovine „označenih” mogla bi se, prema zamisli EK, obavljati „bez potrebe za presudom, ako je sud uveren da imovina (uključujući i ruske oligarhe) potiče od kriminalnih aktivnosti”, preneo je briselski portal „Euraktiv”. Brisel predlaže i da se tako „zamrznuta” imovina može prodavati i pre presude, „kako bi se sprečio pad njene vrednosti”.

Šta članice EU misle o ovakvim predlozima EK, ostaje da se vidi. Litvanija, Letonija, Estonija i Slovačka – predlagači najnovije inicijative Brisela za obnovu Ukrajine – uverene su da „Rusija mora da plati za rat koji je izazvala”. S druge strane, nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorava EU da bi možda ipak trebalo praviti razliku između državne imovine Moskve i privatnog imetka bogatih Rusa.

„Nemačka je politički otvorena za debatu o korišćenju ruskih suverenih sredstava za rekonstrukciju Ukrajine. Trebalo bi ipak da izdiferenciramo između suverene imovine Centralne banke Rusije i privatnih individua”, poručuje Lindner.

U međuvremenu, „Pacifik” i dalje plovi ka Suecu, Turskoj, Maldivima ili ko zna gde, gde još nije meta režima zapadnih sankcija.