Nova knjiga Žarka Lauševića

Promocija knjige „Padre, idiote!” glumca Žarka Lauševića, (u izdanju „Hipatije”), održana je u prepunoj Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu. To je inače poslednji nastavak poznatog serijala, koji je započet pre 11 godina. O knjizi je, između ostalih, govorio Irfan Mensur, koji je rekao da za njega Žarko nikada nije ni odlazio.

„Ostao je u mojim sećanjima. Tako se osećam, jer je on uvek bio prisutan, iako je možda samo fizički bio odsutan za neke druge ljude. Sada ga ima zaista mnogo u pogledu tolikih projekata na velikom i malom ekranu. I eto te četiri knjige, a to on kao umetnik apsolutno zaslužuje”, izjavio je Mensur za Tanjug i dodao:

„Žarko je mene veoma oplemenio u životu, kao glumca i čoveka. Naučio sam od njega, upoznavajući ga sve bolje, da u odnosu sa ljudima čovek mora da ima sve više empatije nego što mi mislimo da već imamo. Laušević je sve to preneo u svoje četiri knjige”, kazao je Mensur.

Književnik Muharem Bazdulj rekao je da je Laušević kao pisac već uveliko izgradio svoj autentičan stil. „Za razliku od prethodnih, nova knjiga, iako nastavak, pokriva prvi put znatno širi prostor, jer više nije zatvor u pitanju već ono izvan njega. Opet, prisutan je ovde i taj motiv kod Dostojevskog ‒ zločina i kazne. Zato je ova knjiga mnogo potresnija od ostalih”, smatra Bazdulj.

Posle tri knjige ispovesti pod zajedničkim podnaslovom „Dnevnik jedne robije”, autor u ovoj knjizi ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora Crne Gore i Srbije.

Šta je sačekalo Žarka Lauševića kada je stigao u Beograd, kako je i zbog čega otišao u Njujork, neka su od pitanja u romanu o čemu je bilo reči na književnoj promociji.

Svetlana Bojković je rekla da je nova knjiga potresna, višeslojna, gde priča teče poput filma, u bogatstvu različitih likova, a dominiraju bol, tuga, ljubav i ta tragedija koja se desila 31. jula 1993. godine. „Mnogo je motiva utkano u knjigu, ljubav prema ženi, moguća pretnja od krvne osvete, baš u periodu NATO bombardovanja, patnja, osvajanje slobode, kao i savest koja ga nije oslobodila krivice, jer on nju nosi zauvek”, podvukla je ona.

Glumac Nebojša Dugalić priznao je da je dugo odlagao i obletao oko prve knjige, nikako da je pročita, mislio je da je „nemoguće pronaći jezik i opisati, posebno u prvom licu, tako zastrašujući događaj kome ne postoji ime”. „Ipak, Laušević je i u tome uspeo, što sam bio siguran da je nemoguće”, rekao je Dugalić i dodao da je uvek sa divljenjem gledao sve što njegov kolega radi u karijeri. „Svaki put je bio istinit, suveren, tačan, nikad ne može da pogreši, nije imao promašaje”, zaključio je Dugalić.