Poljska bitka za saveznike i energente

Specijalno za „Politiku”

Varšava – Uporedo s nastavkom rata u Ukrajini, vlasti u Poljskoj nastoje da ojačaju pozicije zvanične Varšave u evropskim poslovima. U tom smislu poseta predsednika Andžeja Dude parlamentu Ukrajine predstavlja pokušaj da se saveznički odnosi dve države, uspostavljani tokom 2021, podignu na značajniji nivo. Jakub Kumoh, savetnik predsednika za spoljnu politiku, smatra da bi Poljska i Ukrajina trebalo da zaključe ugovor o prijateljstvu po uzoru na Jelisejski sporazum (1963) između Francuske i Zapadne Nemačke, kojim bi bilo ostvareno „neraskidivo jedinstvo dve zemlje”. Kumoh je podsetio da je, na samom početku rata, Poljska prva predložila vojnu pomoć Ukrajini i da je imala aktivnu ulogu povodom usvajanja finansijskih i energetskih sankcija EU protiv Rusije. Poljska je, po njegovim rečima, od početka verovala u vojni i politički otpor Ukrajine koji je „razotkrio sve slabosti Rusije, koja nije sila ranga SAD ili Kine”.

U poslednjih nekoliko nedelja vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) nastoji da revitalizuje odnose sa starim saveznikom, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Poseta predsednice Mađarske Katalin Novak Varšavi trebalo je da Orbanu ukaže na mogućnosti za obnovu partnerskih odnosa s Poljskom, narušenih bitno različitim pozicijama dve zemlje prema ratu u njihovom okruženju. Poljski predsednik Duda izrazio je zadovoljstvo što je Novakova, nakon izbora za predsednicu, prvo posetila Poljsku i ukazao da su obe države saglasne u odbrani „hrišćanskih temelja Evropske unije”.

Da se odnosi između Varšave i Budimpešte polako harmonizuju, pokazuje i zajedničko delovanje unutar Evropske unije ovih dana, kada se, na inicijativu Francuske, usvaja novi paket poreskih mera. Ovo bi trebalo da omogući nove prihode u evropskom budžetu od oko 150 milijardi evra, ali, za sada, Poljska i Mađarska blokiraju usvajanje novih zakona. Zvanična Varšava želi da joj Evropska komisija omogući korišćenje ranije blokiranih sredstava zbog neusaglašenosti pravosudnog sistema sa EU, dok se Mađarska nada produženju roka za nabavku ruske nafte (trenutni rok je do kraja 2024). Pored toga, Orban nastoji da dobije značajnija sredstva iz evropskih fondova kako bi se izgradnjom naftovoda do Hrvatske zamenilo snabdevanje naftom iz starog sovjetskog naftovoda „Družba”. EU je najavila finansijski paket za novu naftnu infrastrukturu u Istočnoj Evropi, ali bi Mađarska mogla da ga koristi tek nakon sprovođenja antikorupcijskih mera koje je propisao Brisel.

S druge strane, Poljska je još tokom januara ove godine u nezvaničnim razgovorima u Briselu uslovila svoj „konstruktivni pristup” poreskom projektu EU oslobađanjem zamrznutih sredstava, što je dovelo do ozbiljnih sukoba premijera Mateuša Moravjeckog sa Emanuelom Makronom u jeku predsedničke kampanje u Francuskoj. Zahtev Evropske unije o uklanjanju Disciplinskog veća kao „partijske poluge PiS-a” u pravosuđu Poljske najverovatnije će se prihvatiti usvajanjem novog seta zakona o vrhovnom sudu koji je u skupštinskoj proceduri. Vladajući PiS nastoji da pridobije Solidarnu Poljsku, članicu desne koalicije, za predlog zakona koji je podneo predsednik Duda. Zbignjev Zjobro, šef Solidarne Poljske i ministar pravde, dugo je pretio da njegova stranka neće podržati zakon, optužujući zakonski projekat da je neustavan i da je podlegao ucenama iz Brisela.

Poljski premijer Moravjecki zahtevao je ovih dana od Norveške da profit od izvoza nafte i gasa „podeli s drugima u Evropi”, što je izazvalo žestoke reakcije opozicije. Politički oponenti poljske vlade smatraju da je Moravjecki svojim „političkim amaterizmom i nepromišljenošću” napao „savezničku Norvešku” koja je od vitalnog interesa za energetsku stabilnost Poljske nakon raskida svih gasnih veza s Rusijom. Puštanjem u pogon Baltičkog gasovoda iz Norveške tokom oktobra ove godine Poljska bi trebalo da na godišnjem nivou obezbedi oko 10 milijardi kubnih metara gasa, čime bi se rešili svi potencijalni problemi povodom snabdevanja gasom. Poljska opozicija iznosi i ocene da Moravjecki nije ugovorio potrebnu količinu gasa i da sada traži krivca u Norvežanima, ukazujući da je iza svega „klasična politička igra Jaroslava Kačinjskog”.

Inače, premijer Poljske otvorio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu „Poljsku kuću” – inicijativu deset državnih kompanija, uključujući nekoliko državnih banaka i osiguravajućih kompanija, kao i energetski koncern „PKN Orlen”. „Poljska kuća” organizuje se u Davosu po treći put, sa ciljem da se Poljska promoviše kao značajna investiciona destinacija. Predsednik Duda i predsednik vlade Moravjecki razgovarali su sa svetskim zvaničnicima o aktuelnom sukobu u Ukrajini i izazovima koje on predstavlja, kao i o humanitarnoj pomoći izbeglicama u Poljskoj.