Naši promašaji u energetici

U članku „Kako obezbediti energetsku sigurnost Srbije”, objavljenom u „Politici” 22 maja, predlaže se izgradnja TENT B3, snage 620 megavata do 2027. godine, a onda elektrana na vetar i sunce, ukupne snage 4.000 megavata s reverzibilnim hidroelektranama, kao i nuklearke ukupne snage 6.000 megavata. Smatram da je to spisak želja koje se ne mogu ostvariti. Naša energetika je u kolapsu. Ne proizvodi se dovoljno struje i uvozimo 500-1.200 megavata. Razlog je neracionalno ulaganje u elektrane i rudarsku opremu.

Izgradnja TENT B3 odbačena je pre 40 godina, kad je počela izgradnja TE TO „Kolubara B”, elektro-snage 2x350 megavata i toplotne 2x380 megavata, u koju je uloženo 350 miliona dolara. Izvedeni su građevinski radovi, nabavljena čelična konstrukcija, dva kotla, započeta je montaža, a onda se odustalo od njenog završetka. To je bio najveći promašaj. Prednosti TE TO „Kolubara B” u odnosu na TENT B3 su to što je pored rudnika, ugalj dobija sa trake, koristi 65 odsto energije uglja i pepeo odlaže u kop, dok se do TENT B3 ugalj, koji sadrži 50 odsto vode i 20 odsto pepela, doprema vozom sa 30 kilometara udaljenosti, koristi 35 odsto energije uglja, a pepeo se odlaže pored reke Save i zagađuje vazduh, podzemne vode i reku. Na placu TE TO „Kolubara B” su dva kotla koji mogu da rade bez mazuta i s ugljem toplotne vrednosti do 5, 4 MJ/kg dok je kotlovima TENT-a potreban mazut za ugalj sa 6,5 MJ/kg.

Sve ove prednosti nisu vredele. Zbog raznih uticaja izgradnja je obustavljena i sad uvozimo struju – četiri miliona megavat-sati godišnje po ceni od 200 evra po megavat-satu – umesto da je proizvodimo po ceni od 30 evra po megavat-satu i da deo izvozimo. Stanje se može popraviti završetkom TE TO „Kolubara B”, kako smatraju inženjeri koji su počeli izgradnju, za pet godina i sumu od 800 miliona evra, koliko sad plaćamo godišnje za uvoz struje. Plaćaćemo i više, jer se i ne pominje izgradnja elektrane velike snage. Pored ulaganja u elektranu, treba uložiti i u opremu za kopanje uglja, jer struju proizvode prvenstveno bageri, a generatori su samo završni posao.

Puštanjem u pogon TE TO „Kolubara B” eliminisao bi se uvoz struje i za 350 miliona kubnih metara godišnje smanjila bi se potrošnja gasa za grejanje Beograda. Elektrane na sunce i vetar i reverzibilne treba graditi kao i energane na biomasu, koja bi se proizvodila na rekultivisanim rudničkim jalovištima, deponijama pepela, zapuštenim njivama, gde bi se zaposlili oni koji sada rade na uglju, ali i drugi radnici.

Izgradnja privatne solarne elektrane kod Kule na poljoprivrednom zemljištu je neracionalna. Umesto da se grade na rekultivisanim kopovima i deponijama pepela, gde bi radnici EPS-a učestvovali u izgradnji i proizvodnji i EPS bi imao koristi, dovode se stranci, dok su prekobrojni radnici EPS-a zanemareni. Smatram da će s porastom proizvodnje struje iz obnovljivih izvora i nuklearki mnogi ostati bez posla.

Najracionalniji način za stabilizaciju energetike bio bi završetak TE TO „Kolubara B”, uz uključivanje naših radnika u izgradnju termoelektrana na ugalj, vetar, sunce i biomasu.

Biomasa, kao domaći energent, može da zameni ugalj i gas i razvoj ove tehnologije može da se izvede kod nas s obzirom na to da imamo dosta zemljišta i radnike koji mogu da se bave ovim poslovima.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.