Nemojte se brinuti unapred, dajte sve od sebe

Srednjoškolski maturanti u junu završavaju jedan ciklus svog školovanja. Raduju se završetku velikog posla i svim onim lepim stvarima koje prate maturu. Međutim, s tim uzbudljivim mesecom u njihovim životima u vezi je novi izazov. Polaganje prijemnog ispita za fakultete. Zebnja, strah, neizvesnost ishoda. Dovoljno za tremu na ispitu.

Trema je nezaobilazni deo svih značajnih događaja u našem životu, pa i ispita. Ne možemo u potpunosti da je se oslobodimo, ali možemo da je kontrolišemo. Uostalom, određen nivo treme nas stimuliše da budemo fokusiraniji i efikasniji u radu.

Ne slušajte „negativce”

Osnova treme je strah od nekompetentnosti i, posledično, neuspeha. Trema stvara doživljaj da osoba nije dorasla nečemu. Da li su maturanti, posle dvanaest godina školovanja, osposobljeni da polože prijemni ispit? Naravno da jesu. Dakle, taj strah treba odbaciti kao nerealan. Kako nadvladati strah od lošeg ishoda? Neuspesi se dešavaju, ali kolika je verovatnoća da će učenici to doživeti ako su se dobro pripremili? Zašto se fokusirati na negativan ishod koji se verovatno neće desiti?

U cilju smanjenja treme potrebno je početi s psihološkom pripremom ranije. Preduslov samopouzdanja je dobra priprema za ispit. Istrajno učenje i preslišavanje pomoći će maturantima da smanje nivo treme na prijemnom ispitu. Prijemni ispit je prilika da još jednom pokažu znanje.

U dugoročnoj psihološkoj pripremi važno je da srednjoškolci uvide da imaju razloga da veruju u sebe, da su u toku školovanja i u neposrednoj pripremi za polaganje dovoljno naučili da bi položili ispit.

Razmišljanja i razrada scenarija loših ishoda višestruko je destruktivna, troši energiju, demotiviše i stvara loše raspoloženje, uz niz simptoma kao što su nesanica, promene apetita, glavobolje i drugo. Psihološki je važno fokusirati se na pozitivan ishod i zamišljanje osećanja u trenutku kada maturanti saznaju da su uspeli da pređu jednu stepenicu više i postanu brucoši željenog fakulteta.

Za psihološku pripremu za prijemni ispit izuzetno je važan stav roditelja. Ako roditelji primete da je njihov maturant previše zabrinut, obeshrabren i uplašen, potrebno je istrajati u razgovorima sve dok se ne umanje strah i briga. Podrška, razumevanje, priče i anegdote o tremi i uspesima roditelja će pomoći u tome. Izjave poput „daj sve od sebe i biće dobro, nećemo se brinuti unapred... verujemo u tebe” pozitivno utiču na veru u sebe.

Dodatnu sigurnost ulivaju i razgovori i o drugim opcijama. Suočavanje s činjenicom da se i posle eventualnog neuspeha može naći konstruktivno rešenje prilično će umiriti maturanta.

Često roditelji imaju veće strahove od učenika. Ako su previše anksiozni, dobro je da prepuste drugom roditelju ili članu porodice da umiri i ohrabri učenika. Deca osećaju roditeljsku brigu i strah, i to im stvara dodatno opterećenje. Verujte u svog maturanta i on će verovati u sebe.

Udahni, izdahni

Važno je da se budući student pred ispit dobro odmori i naspava. Učenje za prijemni treba završiti najkasnije u ranim poslepodnevnim satima. Korisno je posle toga prošetati se u društvu dobro raspoloženih prijatelja.

Na ispit valja krenuti ranije da bi se izbegao stres zbog eventualnog kašnjenja. Pre početka ispita treba izbegavati razgovore s drugim kandidatima koji razrađuju moguće „katastrofe”, teška pitanja, malu prolaznost itd. Strah drugih podiže nivo naše treme, zato je dobro ne upuštati se u ovakve priče.

Neposredna psihološka priprema za ispit ima svega nekoliko komponenti. U sali za polaganje prijemnog ispita potrebno je relaksirati se pre početka rada. Polako, lagano i duboko udisati i izdisati vazduh i opuštati ramena i telo.

Kada se oseti trema, posle konstatacije „prirodno je da imam tremu na ispitu” ne ulaziti u dalje analize. Destruktivne misli kao što su „strašno je što imam tremu, blokiraću se, pašću na prijemnom... katastrofa” napraviće štetu.

Za opuštanje pomaže i prisećanje na neke situacije u kojima smo bili uspešni i osećanja ponosa, snage i samopouzdanja koja su tada bila prisutna.

Kada se počne s radom, važno je koncentrisati se na pitanja i zadatke, a ne razmišljati o rezultatu ispita. Cilj je biti dovoljno dobar i dati sve od sebe. Više od toga ne možemo. Pitanja na koja se ne zna odgovor ne doživljavati kao tragediju, preći na sledeća. Često se naknadno setimo odgovora.

Posle svega maturantima treba čestitati na položenom ne samo prijemnom već i životnom ispitu. Naučili su da savladaju tremu. To je prvi korak u školovanju budućih akademskih građana.

Psiholog, psihoterapeut